Za očuvanje endemskih vrsta na Lalinačkoj slatini zaslužni meštani
Zato što je to tip staništa koji se retko sreće u Srbiji, a posebno južno od Save i Dunava, Lalinačka slatina koja se nalazi delom u Nišu, a delom u Merošini, proglašena je spomenikom prirode, a šta to podrazumeva čuli su i meštani Lalinca na tribini u tom selu.
Slatina nastaje od vode sa povećanim sadržajem mineralnih soli; foto: Zavod za zaštitu prirodeZaštita staništa sa slanim zemljištem i specifičnim ekosistemom neće smetati poljoprivrednicima da nastave da obrađuju zemljište, kažu u Zavodu za zaštitu prirode Srbije na osnovu čije studije je slatina i zaštićena prošle godine.
Tu raste veliki broj biljnih vrsta kojih ima samo tamo i nigde više u Srbiji. Ljudi će i dalje moći da obrađuju zemlju jer su neke biljke i opstale zahvaljujući tome. U suprotnom bi sve uraslo - kaže diplomirani biolog ekolog Dragana Nedeljković iz Zavoda.
Dodaje da je meštanima drago što je spomenik prirode u njihovom komšiluku i što i sami mogu da doprinesu njegovom očuvanju.
Ukazaćemo na to da se u budućnosti samo više ne koriste teški pesticidi, razgovaraćemo i dalje sa lokalnim stanovništvom i informisati ih o tome - kaže Nedeljkovićeva.
Lalinčani zainteresovani da čuju za šta znači proglašenje slatine spomenikom prirode; foto: Zavod za zaštitu prirodeNa Lalinačkoj slatini, koja se prostire na više od 250 hektara, evidentirano je preko preko 200 vrsta biljaka, 40 vrsta ptica, 7 vrsta gmizavaca i 5 vrsta vodozemaca.
Zbog svog velikog značaja, neke od biljnih vrsta kao što su Milanov čistac, ćufurija, dalmatinski luk, samak i zvezdan nalaze se na nacionalnim, evropskim i svetskim Crvenim listama i Crvenim knjigama.
Milanov čistac (Stachys milanii) predstavlja endemsku biljnu vrstu koja je prvi put za nauku opisana sa ovog područja. Specifičan biljni svet razlog je što je Lalinačka slatina uvrštena kao jedno od međunarodno značajnih područja za biljke (Important Plant Areas) - kažu u Zavodu.
Milanov čistac jedna od endemskih vrsta na Lalinačkoj slatini; foto: Zavod za zaštitu prirodeStručnjaci dodaju da ova slatina predstavlja "osetljiv ekosistem, izložen negativnom antropogenom uticaju" i da je njenom zaštitom Niš, pored Sićeva, Suve planine i Cerjanske pećine, dobio još jedno dobro.
Slatina nastaje od vode sa povećanim sadržajem mineralnih soli, a pre svega natrijum-hlorida, koja na više lokaliteta izbija iz dubine podloge i plavi okolno zemljište.
Za upravljača zaštićenim područjem u podnožju Malog Jastrepca određena je Direkcija za izgradnju Grada Niša, koja već upravlja Spomenikom prirode „Cerjanska pećina“.
Ćubasta ševa; foto: Zavod za zaštitu prirode
Komentari
Poslednji komentari
lalinka goca
22:17 // 11. 3. 2016.
Baš,zanimljivo
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.