Za predstavnike Albanaca s juga novi popis stanovništva - "kraj diskriminacije"

Nakon 11 godina od poslednjeg popisa stanovništva u Srbiji, koji je najbrojnija manjinska zajednica na jugu - albanska bojkotovala, Albanci u novom popisu vide šansu da se po prvi put utvrdi njihov tačan broj u državi gde žive, a koji je prema istraživanjima dvostruko veći od zvaničnog. Da su Albanci zbog manjeg broja ljudi proteklih 11 godina diskimisani, pa od novog popisa sa povećanjem brojnošću očekuju drugačije ophođenje države prema njima i konkretno povećanje transfera u budžete opština Bujanovac, Preševo i Medveđa, saglasni su predstavnici sa juga.

U odnosu na prethodni popis u kome nisu učestvovali zbog toga što formulari nisu bili štampani na albanskom jeziku, kao i zbog toga što će sada biti evidentirani svi građani Bujanovca, Preševa i Medveđe, pa i oni koji rade u dijaspori i na Kosovu - sada su uslovi bolji, pa su i Albanci potvrdili svoje učešće na predstojećem popisu.

Deklaraciju o učešću potpisali su predstavnici svih albanskih političkih opcija koje deluju u Preševskoj dolini, a taj stav je rezultat više sastanaka i konsultacija sa misijom OEBS-a u Srbiji, što je bila garancija uspešnog procesa.

Deklaraciju o učešću na popisu stanovništva potpisali predstavnici svih albanskih partija na jugu; foto: Fejsbuk Nagip Arifi Predsednik Demokratske partije Albanaca (DPA) Ragmi Mustafa kaže za Južne vesti da je i Albancima u interesu da znaju koliko ih ima u tri opštine na jugu i da u skladu sa tim ostvaruju veća prava nego prethodnih 11 godina.

Jedna činjenica - od 2016. godine, kada sam predao dužnost predsednika Opštine, do danas, nema povećanja transfera iz budžeta Srbije, odnosno Ministarstva finansija, u Preševu. 32 miliona je bio redovan transfer, toliko je i danas. Uprkos tome što se svake godine bruto društveni prihod u Srbiji računa od 4 do 5%, u nijednoj godini nisu povećali, što je bila obaveza i kao što je povećavano u ostalim opštinama u Srbiji. To je diskriminacija i zloupotrebljeno je to što Albanci nisu učestvovali u popisivanju. Sada pristajemo da učestvujemo ali pod uslovom da se ne menja ništa što su rekli iz Republičkog zavoda i Ministarstva. Ako se menja, onda ćemo odluku preispitati - kaže Mustafa.

Manji broj Albanaca - manja ulaganja u Preševsku dolinu i veće siromaštvo

Predsednik Demokratske partije Albanaca i nekadašnji predsednik Opštine Preševo objašnjava da će novim popisom biti evidintirani i Albanci u dijaspori i oni koje je policija brisala iz evidencije i u tome vidi šansu da se dođe do stvarnog broja pripadnika albanske zajednice na jugu.

Mišljenja je da je država zloupotrebila poslednji popis stanovništva, a da je to uticalo da se manje ulaže u Bujanovac, Preševo i Medveđu, pa su na taj način opštine koje važe za jedne od najsiromašnijih u Srbiji, dodatno osiromašene i bilo je nemoguće razmišljati o bilo kakvim ulaganjima.

Vrlo malo je bilo moguće ulagati u infrastrukturu, prosvetu, zdravstvo, kulturu, ekonomiju... Samo povećanje plata je svake godine 2,3,5,7%. U lokalnoj samoupravi je bilo oko 100 miliona dinara za plate radnicima, sada je preko 200 miliona. Povećanje je naravno uticalo na to da se ne razmišlja o projektima, već samo o platama. Bilo je moguće razmišljati samo o fondovima iz Evropske unije, međutim to godišnje ne može iznositi preko 30.000 evra - to je ništa i laž prema građanima da se kao nešto radi, a nikada se stvarno nije radilo. Tako je već 10 godina - objašnjava Mustafa.

Da su Albanci iz Preševske doline nezadovoljni tretmanom i nepoštovanjem njihovih prava u svojoj državi nije novost, a Ragmi Mustafa i sada podseća da mladi ljudi odatle idu prema zapadu, Albaniji, Kosovu, jer u svojim mestima nemaju perspektivu i da se njihove diplome stečene na Kosovu ne priznaju.

To je vrlo teška situacija. Što ne priznati jedan papir? Dosta njih rade po školama, ali se plaćaju kao da rade sa srednjom školskom spremom. Pa nigde nije moguće biti profesor sa srednjom školskom spremom! To treba rešavati, to su vrlo jednostavni problemi. Zabranjena je upotreba nacionalnog simbola, prošle godine smo imali zastavu kada smo otvorili kampanju za izbore, kaznili su i mene i partiju i blokirali račun. A pre neki dan sam video reklamu za “Open Balkan” u Vladi Srbije ili Predsedništvu zastava Albanije. Zaštvo im tamo ne smeta? Ako nešto smeta, onda se ne koristi nikada. To je licemrje - zaključuje predsednik DPA.

Realan broj Albanaca u Preševskoj dolini 10 puta veći od zvaničnog

Da prema poslednjem popisu u Srbiji živi 5.809 pripadnika albanske zajednice, a da je taj broj dvostruko veći kaže za Južne vesti predsednik Nacionalnog saveta Albanaca Ragmi Mustafa.

Dodaje i da je ustanovljeno da samo u Bujanovcu, Preševu i Medveđi živi 10 puta više Albanaca od zvaničnih podataka.

Celokupan sistem popisa 2011. godine je upotrebljen protiv Albanaca u tri opštine. Mislim da sada po prvi put možemo da imamo tačan broj Albanaca u Srbiji, a to je cilj. Ne samo zbog transfera novca, ove opštine jesu najsiromašnije i najnerazvijenije, sa najvećim brojem nezapošljenih. Mislim da će tačan broj Albanaca doprineti istini, razvoju i drugačijem tretiranju od strane državnih institucija - smatra predsednik NSA.

Sa svojim imenjakom iz Demokratske partije Albanaca je saglasan da su se državne institucije do sada oslanjale na zvanične podatke sa popisa, iako je poznato da nisu relevantni, a da je novac koji opštine dobijaju od države usklađen sa brojnošću manjine.

Na primeru Nacionalnog saveta Albanaca objašnjava da je broj članova sa 29 smanjen na 15 predstavnika,a samim tim i novac koji ide od države uskraćen za oko 40%.

Prema zvaničnim podacima u opštini Preševo je 2011. godine popisano 3.080 ljudi - 2.294 Srba, 416 Albanaca i 271 Roma. U bujanovačkoj opštini popisano je 12.989 Srba, 4.576 Roma, 244 Albanca, 60 Goranaca i 47 Makedonaca, dok je u Medveđi popisano ukupno 7.438 ljudi, a među njima 527 Albanaca.

Novi popis stanovništva u Srbiji biće obavljen tokom oktobra, a onlajn prijava za popisivače će biti otvorena do 5. avgusta i svi zainteresovani se mogu prijaviti putem linka www.stat.gov.rs.