Zakucati ekser bananom? Moguće!

Da li je moguće ekser zakucati bananom i zapaliti zeleni plamen? Kog je oblika uvećana nanočestica zlata? Da li bi ceo kosmos mogao biti ispunjen dodekaedrima? Kako se kreću praživotinje?

Odgovore na ova i još mnoga druga pitanja saznali su posetioci hola Elektronskog fakulteta u Nišu gde su mladi i budući naučnici predstavili tajne nauke u „Noći istraživača“.

Za mikroskopima koje su radoznalim posetiocima doneli studenti Departmana za hemiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu smenjivali su se mališani koji su u kapi vode videli mikrosvet za koji nisu znali ni da postoji.

Ovde su praživotinje trepljari, amebe i bičari, a tamo larve insekata koji su indikatori zagađenosti vode poređani prema nivou zagađenosti – objašnjava posetiocima studentkinja Departmana dok njena koleginica pokazuje vrste vodenih biljaka u akvarijumu.

Dodekaedar sa ogledalima oduševio posetioce (foto: Vanja Keser)Za susednim štandom njihove kolege sa Departmana za hemiju crtale su nevidljivim mastilom, pokazale da vatra može biti zelena, da vodeni vrtlog može menjati boju, kao i da iz boce zaista može izaći duh.

Studenti Departmana za fiziku pomogli su posetiocima da istraže čudesan „svet senzora“ i pokazali da se samo promenom položaja magnetnog senzora može upravljati automobilom, a da će drugi senzori „voditi računa“ o tome da on ne udari u prepreku.

Kad promenimo položaj magnetnog senzora u odnosu na Zemljinu osu horizontalno, šaljemo neku informaciju koja, na primer, pokreće auto. Ako to učinimo uspravno, onda pomeramo točkove. Tako i vaši mobilni telefoni znaju kada ste ih okrenuli uspravno, kada vodoravno i na njima se menja slika – saznali su posetioci ove postavke.

Jedna od najstarijih video igara koje su doživele komercijalni uspeh „Pong“, iako je najmlađima bila nezanimljiva, starije je u „Noći istraživača“ podsetila na detinjstvo.

Od toga da dva igrača samo u jednom smeru pomeraju „palice“ o koje se odbija loptica mališane je više privuklo gađanje Tvrđave projektilom kojim su upravljali bez džojstika i tastature, već samo pokretom ruke.

Za mikroskopima Deprtmana za biologiju deca čekaju red da upoznaju mikrosvet

Đaci ETŠ „Nikola Tesla“ predstavili su kako funkcioniše „Teslino jaje“ i kako struju može da napravi vetar, a učenici MTŠ „15. maj“ su CNC mašinom u šper-ploči isecali oblike koje su posetioci sami crtali na računaru.

Pred dodekaedrom koji su napravili đaci Gimnazije „Svetozar Marković“ bilo je gužve tokom čitave „Noći istraživača“. Iznutra je bilo moguće sagledati beskonačnost kosmosa.

Ovako bi trebalo da izgleda svemir da je organizovan. Ovo je oblik koji možete nastavljati jedan na drugi i njime savršeno ispuniti bilo koji prostor. To, na primer, sa kockama ne bi bilo moguće, jer bi uvek na kraju ostala neka šupljina – priča Toma Novaković, učenik bilingvalnog odeljenja III razreda.

Njegovi drugovi su od cevčica povezivali 120 ovakvih oblika u jedan hiperdodekaedar, što je oblik koji ima nanočestica zlata, mnogi virusi i ćelije nekih ameba.

CNC mašina može useći svaki oblik jednostavnim praćenjem X. Y i Z ose Na štandu o evoluciji foto-aparata najmađi su na dve strane istog kartona sami crtali oblike, a zatim su njihovim brzim okretanjem pomoću gumica stvarali utisak pokretne slike.

Osim iz života čuvene Marije Kiri, posetioci su na izložbi „Kosmička traganja“, mogli da vide i fotografije autora Miodraga Sekulića.

Zainteresovani za likovne umetnosti mogli su da prave mozaike poput „Glave meduze“ na lokalitetu Medijana iz IV veka i pomoću japanske tehnike savijanja papira „origami“ prave ždralove.

Posetioce je u istraživačku avanturu povelo više od 150 mladih naučnika sa fakulteta, iz srednjih i osnovnih škola, a osim na Ekonomskom fakultetu, gde su programi bili prebačeni zbog najavljene kiše, manifestacija se održavala i u Kancelariji za mlade i kafiću u Obrenovićevoj ulici.

Tamo su na „Sastanku na brzaka“ radoznalci imali po 5 minuta da o hemiji, književnosti, matematici, medicini i farmaciji razgovaraju sa uspešnim mladim istraživačima ovih oblasti.

Zadatak: Bakarni obruč prevući preko bakarne žice nepravilnog oblika bez tako da obruč ne dodirne žicu. Svaki dodir detektuje lampica (foto: Vanja Keser)