Zaštitnik građana: U Nišu osim dokumenata nema većih pomaka ka kvalitetnijem vazduhu

Pre više od mesec dana Zaštitnik građana počeo je kontrolu nadležnih kako bi saznao šta su i da li su uopšte nešto preduzeli povodom zagađenog vazduha, a na njegova pitanja o tome je poslednji i sa zakašnjenjem odgovorio Grad Niš. Ombudsman zaključuje da nadležni u Nišu nisu bili efikasni, da i nisu doneli najvažniji dokument – Plan kvaliteta vazduha, te da značajni pomaci ka smanjenju aerozagađenja nisu ostvareni.

Niš je još pre tri godine svrstan u prekomerno zagađene gradove, ali su prve korake u vidu mera koje vode ka svežijem vazduhu nadležni doneli tek nakon opomene Zaštitnika građana.

Na to podseća i Zaštitnik koji je pre nešto više od mesec dana zbog prekomernog zagađenja, a slabih reakcija nadležnih, počeo kontrolu Ministarstva zaštite životne sredine i 6 lokalnih samouprava. Niš je kasnio sa odgovorima i poslao ih je tek pre 5 dana.

Prema navodima iz odgovora, grad Niš je gasifikovao veći broj objakata u kojima su smeštene javne institucije i izgradio distributivnu mrežu za snabdevanje prirodnim gasom na koju može da se priključi 10.000 domaćinstava. Ova aktivnost u skladu je sa činjenicom da su suspendovane čestice PM 10 i PM 2,5 dominatni zagađivači koji uglavnom dolaze od fosilnih goriva, te je prelazak na gas kao energent poželjno rešenje – kaže Zaštitnik građana.

Problem koji nadležni iz Niša navode u odgovoru Zaštitniku je i da postojeća mreža mernih stanica nedovoljna. Zato 2018. godine kvalitet vazduha nije mogao da bude pravilno ocenjen i bio je u prvoj kategoriji, što znači „najbolji kvalitet vazduha“, iako nije bilo tako.

Zaštitnik napominje da i pored niza dokumenata koji su nadležni, kako kažu, doneli u Nišu i time predložili konkretne mere za smanjenje aerozagađenja – najvažniji dokument, Plan kvaliteta vazduha, još nije donet.

Još aprila 2019. godine gradonačelnik je formirao radnu grupa za donošenje mera za smanjenje aerozagađenja, koja je tek nakon pokretanja postupka od strane Zaštitnika građana, dakle 28. januara sačinila Predlog kratkoročnih i dugoročnih mera – objađšnjava Zaštitnik.

Pomenuta Radna grupa prvi put je zasedala tek u novembru i najavila da će se ozbiljno baviti ovim problemom, a izradu ovog Plana najavila je još decembra prošle godine.

Ipak, utisak građana je da ni to nije pomoglo da se lakše diše u Nišu, a sličan zaključak ima i Zaštitnik građana.

U tom smislu se nikako ne može govoriti o efikasnom, blagovremenom delovanju ove lokalne samouprave, naročito imajući u vidu da je još tokom 2017. godine zvanično vazduh u Nišu bio III kategorije (prekomerno zagađen vazduh). Iako je od tada ovaj grad preduzimao određene aktivnosti u oblasti smanjenja aerozagađenja, podaci govore da značajni pomaci do sada nisu ostvareni – ističu.

Zaštitnik nastavlja kontrolu

Ministarstvo zaštite životne sredine delimično je odgovorilo Zaštitniku građana, a za razliku od ranijih izjava ministra da su za loš vazduh „krive“ lokalne samouprave, sada odgovornost prebacuju na Ministarstvo energetike i Ministarstvo zdravlja, kao i na Agenciju za zaštitu životne sredine

Ministarstvo nije odgovorilo na pitanje koje se kratkoročne mere preduzimaju upravo u trenutku kada se beleži visoko zagađenje vazduha, niti je odgovorilo na pitanje najznačajnijih uzročnika zagađenja vazduha. Zaštitnik građana nije dobio ni odgovor na pitanje da li se javnost potpuno i redovno informiše o stanju vazduha – kažu u ovoj instituciji.

Zaštitnik podseća da oni koje kontroliše imaju zakonsku obavezu da dostave tražene informacije i da postupaju po njegovim preporukama, ali da nema klasičnih sankcija za one koji to ne čine. Ono što mogu je da u Godišnjem izveštaju koji podnose Narodnoj skupštini ocene saradnju sa njima.

S obzirom na to da su odgovori Ministarstva zaštite životne sredine, kao i lokalnih samouprava delimični i nepotpuni, Zaštitnik građana tražio je dodatno izjašnjenje od ministarstva. Dodatna izjašnjenja će biti tražena i od lokalnih samouprava koje nisu dostavile potpune odgovore (pre svega od grada Beograda). Takođe, zbog različitih načina informisanja javnosti o kvalitetu vazduha, Zaštitnik građana tražio je i informacije od Agencije za zaštitu životne sredine u vezi sa načinom izračunavanja indeksa zagađenja – dodaju u odgovoru.

I dalje će nastaviti da utvrđuje da li je i kojih propusta koji povređuju prava na zdravu životnu sredinu građana bilo u Ministarstvu i lokalnim samoupravama, kako bi davao preporuke koje smatra da su neophodne.