Zaštitari protestom traže da se problem napuštenih pasa rešava u samom Vranju
Predstavnici nekoliko udruženja i ljubitelji životinja protestovali su u utorak ispred Gradske uprave protiv odluke vranjskih vlasti da posao zbrinjavanja napuštenih pasa sa teritorije Vranja povere jednoj beogradskoj firmi.
Protest je kasnio desetak minuta jer iz Gradske uprave nisu dozvolili okupljenima da koriste struju. Uprkos kiši, pedesetak ljudi je izrazilo protest zbog, kako tvrde, “problematičnog tretiranja gradske vlasti problema napuštenih životinja".
Odluka gradske komisije da prihvati jedinu ponudu “Avenije MB” za ovaj posao čija je vrednost procenjena na 4,5 miliona dinara sa PDV-om, revoltirala je zaštitare koji ocenjuju da je ovaj novac dovoljan da se u Vranju napravi adekvatno prihvatilište.
Zaštitari traže da se u Vranju izgradi prihvatilište; foto: D.R.
Grad ima svoju službu zoohigijene i treba da ima svoje prihvatilište. Tako bi naš novac ostao u Vranju. Po odluci Gradskog veća, a i po dosadašnjem iskustvu je evidentno da je naša Zoohigijena u stanju da obavlja posao hvatanja pasa, a sada to odjednom više ne može, nego neko mora da iz Vrnjačke Banje brine o našim psima – rekla je Tanja Lakićević, predsednica Udruženja “Borba za život".
Ivana Stanković, potpredsednica istog udruženja, podsetila je da je po zakonu svaka lokalna samouprava dužna da na svojoj teritoriji obezbedi prihvatilište, kao i prikupljanje i zbrinjavanje napuštenih životinja.
Marko Spirić, jedan od najaktivnijij zaštitara koji je zbrinuo nebrojeno pasa i mačaka, naglasio je da će svi zajedničkim snagama istrajati u borbi da “Avenija MB” ne preuzme posao i da je rešenje problema u zajedničkom delovanju lokalne vlasti i udruženja.
Protestanti su naveli i da su u više navrata tražili sastanak sa gradonačelnikom Slobodanom Milenkovićem, ali im to nije omogućeno i najavili su nastavak protesta sve dok mu ne izlože svoje zahteve.
Grad: Zbrinjavanje javno i transparentno
Iz gradskog rukovodstva niko nije bio voljan da komentariše osporavni ugovor sa “Avenijom”, ali je zato na gradskom sajtu objavljeno saopštenje u kome se objašnjava zbog čega je ova firma dobila posao.
Za ovu javnu nabavku male vrednosti, na adresu grada stigla je samo jedna blagovremena ponuda bez nedostataka iz konkursne dokumentacije, koja je odgovorala kriterijumu "najniža ponuđena cena", zbog čega je firma iz Beograda izabrana za najpovoljnijeg izvođača. Hvatanje i zbrinjavanje napuštenih pasa, između ostalog, podrazumeva kvalitet, brzinu, dehelminizaciju, vakcinaciju, ugradnju čipa, sterilizaciju, kao i smeštaj napuštenih pasa u prihvatilište, u skladu sa Zakonom o dobrobiti životinja, Zakonom o veterinarstvu, a kontrolu hvatanja i proveru broja pasa vršiće inspekcija zoohigijene pri Odeljenju za inspekcijske poslove - navodi se na sajtu.
U saopštenju se još naglašava da je Gradska uprava proces sprovela javno i transparentno, a sva dokumenta uredno su objavljena na portalu Javnih nabavki i zvaničnom gradskom sajtu, kao i da pravo prisustva otvaranju ponuda nije iskoristio niko od zainteresovanih građana i registrovanih udruženja za zaštitu životinja.
Prošle godine iz gradskog budžeta isplaćeno je oko 5 miliona dinara na ime odšteta zbog ujeda pasa, pa će, kako navode, realizacijom pomenutog ugovora troškovi,i izdvajanja iz gradskog budžeta po ovom osnovu biti višestruko manji, dok će politika smanjenja populacije napuštenih pasa imati adekvatan karakter.
Komentari
Poslednji komentari
Marina Mo
13:24 // 15. 2. 2018.
Zapanjena sam nezainteresovanošcu , neznanjem, glupošću ovih gore komentatora. Pa za 32.000 eura koliko će Grad baciti u džepove Avenije MB, zlotvora i ubica, a deo verovatno podeliti sa naručiocima tendera, takodje nezakonitog, može azil da se napravi. Ali, ima tu mnogo štancera pasa, ilegalnih prodavaca, pa me i ne čudi. Lopov lopovu oči ne vadi. Ali , od gradjana se krade, kako to ne razumete?
Goran
11:56 // 15. 2. 2018.
Problem napuštenih pasa i pasa lutalica se ne rešava azilom i prihvatilištima. Postoje važeće Odluke o suzbijanju pasa lutalica koje predviđaju besplatnu sterilizaciju i godišnju taksu od 300 din. i taksu od 3000 din. za nesterilizovane pse. Pa ko hoće da čuva nek izvoli. Samo treba sprovesti u delo i eto rešenja. Najveći je problem kad vlasnici izbace po 5 do 6 pasa na ulicu a to nijedno prihvati
Anastasija Marković
19:13 // 14. 2. 2018.
Ako je po oeavdi za odštetu građanima bi trebalo da novac daju i udruženja koja se protive uklanjanju pada sa ulice. Od novca koji dobijaju od donacija mogu da izdvojr i za oštećene.
Natasa Lukovic
08:57 // 17. 2. 2018.
Ako je po pravdi ,naknade za ujede napustenih pasa,ostecenim gradjanima trebalo bi,da od svoje plate isplacuju zaposleni u lokalnim samoupravama.Jedini su nadlezni za resavanje problema,i imali su osam godina,od momenta kad je Zakon o dobrobiti zivotinja stupio na snagu,da isti sprovedu i problem rese.Da li to nece,ili ne znaju,nije problem nas poreskih obveznika.
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.