Zašto Nišlije beže u privatno zdravstvo - nezadovoljstvo svuda stvara gužve

Mnogi građani Niša, nezadovoljni tretmanom u državnoj praksi, sve češće odlučuju da preglede i intervencije obave kod privatnika, pa su i tamo sve veće gužve i teže je zakazati termin. Lekari kažu da je problem loša organizacija zdravstvenog sistema, ali i da mnogi koji rade državno otvaraju privatne ordinacije na tuđe ime i onda tamo šalju pacijente. Rešenje vide u spajanju civilnog, vojnog i privatnog sektora u jedan sistem, tako da građani novcem koji im se svakako odbija od plate za zdravstveno osiguranje mogu da se leče gde žele.

Gužva, sve stolice u čekaonici zauzete, nervozni pacijenti koji čekaju i ispred vrata, ulazak na pregled sat vremena nakon zakazanog termina - to nije jedna od uobičajenih situacija u državnoj ambulanti, već slika zatečena u jednoj privatnoj, ginekološkoj.

Ranije sam i bez zakazivanja mogla da završim pregled privatno, sad se zakazuju i konsultacije. Pregled moram da planiram unapred i da budem spremna na to da narednih mesec dana nema termina kod mog ginekologa - kaže Nišlijka.

Pacijenti se često žale na velike gužve; ilustracija; foto: čitateljkaDugo čekanje na pregled ili operaciju, nekad i mesecima, jedan je od razloga što Nišlije odlučuju da to plate i obave u privatnoj ordinaciji, bolnici ili poliklinici. Nezadovoljni su i time koliko im lekar posveti vremena i pažnje, ljubaznošću osoblja, opremom i higijenom. Ipak, brojni su pozitivni primeri i pohvale na račun samih lekara i sestara u državnim ustanovama, jer mnogi od njih rade za nedovoljno velike plate, prekovremeno, sa velikim brojem pacijenata i "zatrpani" birokratijom.

Oblasti u kojima se ljudi najčešće opredeljuju za privatnike, osim ginekologije, jesu laboratorija, radiološka dijagnostika, estetska hirurgija, oftalmologija i stomatologija, kaže predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu Zoran Savić i dodaje da se kod ortopeda operacija nekad čeka i godinama, što smatra nedopustivim.

Praktično smo prinuđeni da idemo privatno kod zubara, jer i ovako moramo sve da platimo. Prava koja građani imaju na stomatološku zdravstvenu zaštitu o trošku RFZO-a svedena su na minimum i zato ćemo ostati narod bez zuba - navodi on.

Oni kojima je potrebna psihološka ili psihijatrijska pomoć često odustaju od odlaska stručnjaku ili odu privatno, kako bi izbegli da ih u državnoj ustanovi neko poznat vidi i “nalepi im etiketu”, kaže Savić.

Direktor niške bolnice Sava surgery Dragan Stefanović, koji je i član Asocijacije privatnih zdravstvenih ustanova i praksi, ističe da u 21. veku pacijent dijagnozu mora da dobije za najviše 2-3 dana, ali da se u državnom zdravstvu dosta vremena izgubi zbog papirologije.

Žena koja hoće da ode na pregled dojki prvo mora da uzme uput u Domu zdravlja za hirurga, da ode kod hirurga koji tog dana ima 30 pregleda i koji će je uputiti da odradi ultrazvuk i da dođe sa nalazom. Ona opet ide kod izabranog lekara po uput, pa ide da zakaže. Vraća se hirurgu i ako je nešto sumnjivo, šalje na biopsiju. Žena opet zakazuje, pa čeka rezultat i opet ih nosi kod hirurga. Ako je potrebna operacija, ona se vraća na početak - objašnjava Stefanović.

Problemi deficit kadra, organizacija, više obolelih i slanje pacijenata “prekoputa”

Savić kaže da su državne zdravstvene ustanove pune iz različitih razloga, kao što je sve veći broj mladih hroničnih bolesnika, loša organizacija i deficit kadra, odnosno nedovoljan broj lekara u odnosu na broj stanovnika.

Stefanović predlaže spajanje vojnog, civilnog i privatnog sektora u jedan sistem; foto: JV / Tamara RadovanovićZdravstvo u Srbiji je kvalitetno i stručno, ali ono što nije dobro je organizacija, navodi Stefanović i dodaje da za dugo čekanje nisu krivi ni lekari, ni tehničari i sestre. Prema njegovim rečima, oni uspevaju da za dan pregledaju i po 30-40 ljudi, ali onda to nije efektivno i nema vremena za posvećenost pacijentu.

Lekar mora da ima pola sata da pregleda pacijenta, da s njim razgovara, da dobije podatke koji će pomoći za dijagnozu. Lekar u državnoj ambulanti nema to vreme, ima 5 minuta da pogleda papire i bude skretničar, da uputi pacijenta gde da ide dalje - pojašnjava Stefanović.

Kao jedan od problema vidi i to što Zakon o dopunskom radu dopušta lekarima da, pored toga što rade u državnom, mogu do 30% da rade u privatnom sektoru.

To stvara zbunjenost kod pacijenta, a i zloupotrebu. Veliki broj lekara KC-a na ime nekog drugog su otvorili ordinacije, poliklinike i bolnice. To nije pošteno. Oni preusmeravaju pacijente u svoj privatni sektor. Dešava se da nema reagenasa, da su aparati u kvaru, ali to u roku od 24 sata ili 7 dana, ako je aparat veći, mora da se popravi. Onda dolazimo do onoga “to možete da uradite prekoputa” - priča Stefanović.

Kako navodi, lekari sve manje čoveka gledaju kao celinu, jer su specijalizacije sve uže.

Danas smo se mnogo profinili. Svi smo visoko specijalizovani. U hirurgiji se neko, recimo, bavi samo bolestima štitaste žlezde i dojke kao endokrini hirurg. To je dobro, jer sav fokus je na tome. Problem je što niko ne gleda čoveka kao čoveka, kao celinu, već se svako bavi svojim delom. To nazivam “hladnim lečenjem” - objašnjava Stefanović.

Koliko se dugo u proseku čekaju pojedini pregledi, koja su potencijalna rešenja i kako komentarišu nezadovoljstvo pacijenata tretmanom u državnoj praksi - nisu odgovorili ni iz Doma zdravlja, ni iz Univerzitetskog kliničkog centra u Nišu.

Spajanje vojnog, civilnog i privatnog zdravstva kao moguće rešenje

Na to da su kapaciteti Vojne bolnice u Nišu neiskorišćeni lekari su i ranije ukazivali, a Stefanović smatra da je besmisleno da ona stoji prazna, dok je u UKC-u “košnica”. Ističe i da je problem to što su lekari niškog KC-a preopterećeni jer grad nema opštu bolnicu.

Vojna bolnica kao neiskorišćen kapacitet; ilustracija; foto: M. Z.Zato smatra da bi trebalo iskoristiti kapacitete vojnog, civilnog i privatnog zdravstva i spojiti ih u jedan sistem, kako bi pacijenti o trošku RFZO-a mogli da se leče i privatno i državno.

U narodu važi misao da imamo besplatno zdravstvo, jer kad odemo u državni sektor mi ništa direktno ne plaćamo. Izračunao sam da se čoveku u Srbiji za života, u zavisnosti od toga da li ima niže, srednje ili visoko obrazovanje, za lečenje odbije oko 10.000, 15.000 ili 20.000 evra. To je moj novac i ja želim da raspolažem njime i da se lečim gde hoću - pojašnjava Stefanović.

Dodaje da je Ministarstvo zdravlja napravilo popis privatnih ordinacija, poliklinika, specijalnih i opštih bolnica i da tako raspolaže informacijama o kvadraturi, osoblju i opremi.

Dodaje da bi spajanje bilo kompleksno, ali da Srbija ima ekonomiste, pravnike i iskusne lekari koji bi pomogli.

“Samo se političari u vreme kampanje reklamiraju više od privatnih bolnica”

Savić smatra da su upravo najave zvaničnika da bi privatni sistem mogao da se integriše u zdravstvenu zaštitu doprinele tome da “niče” sve više privatnih ordinacija.

Bez odgovora iz Doma zdravlja i UKC-a; ilustracija; foto: Flickr/Hamza ButtI Stefanović primećuje da ih je u poslednjih 20 godina, otkako je on dao otkaz u Kliničkom centru i prešao u privatni sektor, sve više.

Kada sam počeo da se bavim privatnom hirurgijom u Nišu, bila je to prva privatna opšta bolnica u Srbiji. Bilbordi mi skreću pažnju. I mi se s vremena na vreme reklamiramo, ali primetio sam da posle političara u vreme izbora, najviše reklama po gradu ima privatno zdravstvo. Ima tu i neukusnog reklamiranja - zaključuje Stefanović.

Sve više i sami lekari prelaze u privatni sektor, tako što daju otkaz u državnim ustanovama, dodaje on, što je praksa koja je u Beogradu zaživela pre nekoliko godina, a koja je u Nišu aktuelna poslednje dve godine.