"Zbog globalnog zagrevanja Srbija će izgubiti planinsku klimu"

Iako je bilo i toplijih perioda u geološkoj istoriji planete Zemlje, meteorolozi upozoravaju da su klimatske promene sada veoma nagle, te da uslovljavaju razne ekstremne vremenske pojave. Znatno toplije će, prema prognozama, biti i u Srbiji, kazala je meteorološkinja sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Ana Vuković.

Na panel diskusiji Klimaton 17, održanoj na niškom Fakultetu zaštite na radu, ona je ukazala na pogubni uticaj emisije ugljen-dioksida i ostalih gasova staklene bašte, od početka industrijalizacije do danas. Stručnjaci upozoravaju da ekosistemi možda neće moći da isprate klimatske promene, a s druge strane potreba za resursima se povećava; Foto: JV/V. Milić

Iako je, kako je objasnio geolog Dragan Nešić iz Zavoda za zaštitu prirode, klimatskih promena bilo oduvek, te one nisu nenormalna pojava u geološkoj istoriji Zemlje, Vukovićeva ističe da su one danas ekstremno brže, a uzrok je veća emisija ugljen-dioksida u odnosu na period pre industrijalizacije.

Za promenu kojoj je trebalo nekoliko desetina ili stotina hiljada godina da se desi, sada je treba svega nekoliko decenija, upozorava Vukovićeva.

To uslovljava ekstremne vremeske pojave, gubitak hrane, a sve to utiče na poljoprivredu i privredu, dok se s druge strane broj stanovnika zemlje rapidno uvećava. Pitanje je, dodaje, mogu li se eko-sistemi tako brzo prilagoditi naglim promenama temperature, a procene su da će životinje godišnje morati da prelaze 10 km godišnje kako bi bile na područijma sa istom temperaturom.

Osmotreno je da se velika količina lednika otopila, ubrzalo se znatno poslednjih decenija. Od osamdesetih godina se znatno ubrzava. Imamo isušivanje velikih vodenih povrpšina, požare po svetu, peščane oluje, pojačavanje razornih tropskih oluja zbog većih temperatura mora. Dešava se i plavljene obalskih predela, ekstremne nepogode su sve češće i jače - bujične poplave, suše - navodi ova meteorološkinja.

Dodaje da je suša naročito opasna jer je manje vidliva, a smanjuje zalihe hrane. U Srbiji tako ističe 2014. godinu kao najtopliju od 1961. kada je počelo osmatranje. Iako je pamtimo po kišama i majskim poplavama, dodaje, srednja godišnja temperatura je te godine bila najviša.

Suše utiču na to da se gube rezerve, skače cena hrane, a sve to stvara probleme u zemljama koje nisu stabilne i migracije društva. Videli smo primer Sirije kojoj se to desilo - dodaje.

Ako se emisije ugljen-dioksida nastave kao u poslednjih 50 godina, suptropske temperature će se, procene su, premestiti dalje od severa Srbije. Ako se globalno zagrevanje zadrži na dva stepena, dodaje Vukovićeva, u Srbiji će se gotovo izgubiti planinska klima.

Klimatske promene neće se zaustaviti, Srbija ugroženija

Globalna temperatura se, prema izveštajima stručnjaka, povećala za jedan stepen, što je pokrenulo klimatske promene. Čak i da se smanji emisija gasova sa efektom staklene bašte, dodaje Vukovićeva, ove promene ne mogu brzo da se zaustave, a region u kojem je Srbija je i topliji u odnosu na planetarni prosek.

Temperature su se od sredine 20. veka povećale za 1,2 stepena celzijusa u Srbiji i regionu. Naša oblast je malo ugroženija od klimatskih promena nego što je srednja globalna vrednost - objašnjava.

Ovo je, međutim, globalni problem i sve bi zemlje trebalo da rade na tome da smanje emisiju ugljendioksida, jer će za atmosferu biti beznačajno ukoliko to uradi samo Srbija.

Inače, Klimaton 17 organizovalo je Udruženje Jedan stepen Srbija uz podršku Arhus centar Južne i Istočne Srbije iz Niša. Zamišljen je kao edukativno-informativa rasprava o klimatskim promenama, a cilj je da ukaže na važnost i značaj ekosistema. Na Klimatonima koji se održavaju širom Srbije stručnjaci iz ovih oblasti upoznaju javnost sa globalnim problemom sadašnjice - zagrevanjem planete.