Ženama žrtvama nasilja fali podrška i kod nas i u Evropi
Da Evropa još ne pruža odgovarajuću podršku ženama žrtvama nasilja, ali da Srbija u toj oblasti dodatno zaostaje ističu iz organizacije "Žene protiv nasilja" i mreže "Žene protiv nasilja Evrope".
Srbija nema SOS telefon dostupan non-stop, ima oko 500 mesta manje u skloništima za žene žrtve nasilja nego što propisuje standard Saveta Evrope, nema nijedan centar za podržku žrtvama silovanja i seksualnog zlostavljanja, niti podatke o potrebama žena iz marginalozovanih društvenih grupa.
Evropska mreža "Žene protiv nasilja Evrope" ("Women Against Violence Europe" - Wave), da bi skrenula pažnju na nedovoljnu podršku u ovoj oblasti, krajem maja pokrenula je "Step Up" kampanju tokom koje će naredne dve godine širom Evrope promovisati prava žena koje su preživele nasilje i njihove dece.
Kako kažu u ovoj mreži, nasilje koje je usmereno prema ženama i devojkama je najrasprostranjeniji oblik kršenja ljudskih i može se završiti fatalno – procenjuje se da je 2012. godine 47 % svih ubistava žena počinio član porodice ili partner.
Kako se smatra, nedovoljna ulaganja u adekvatnu podršku imaju veze sa rasprostranjenom pojavom okrivljavanja žrtve za nasilje kojem je izložena, zbog čega je nasilje retko i prijavljuje iako je zabranjeno u skoro svim društvima.
Stoga apelujemo da evropsko društvo poveća investiranje u specijalizovane službe koje funkcionišu i daju značajan doprinos na planu ostvarivanja prava žena - kažu u aktivistkinje.
Izveštaj evropske mreže za 2015. godinu pokazuje da samo 15 od 46 evropskih zemalja imaju SOS telefone koji rade 24 sata dnevno, Evropi nedostaje više od 47.000 mesta u skloništima za žene prema standardima Saveta Evrope, u većini zemalja nema centara za podršku ženama i devojkama žrtvama silovanja i seksualnog zlostavljanja i posebno je otežan pristup specijalizovanim uslugama podrške za pripadnice etničkih manjina, migrantkinje, žene sa invaliditetom, starije žene i one iz LGBT populacije.
Pomoć SOS telefonom za godinu dana zatražilo 4.000 žena u Srbiji
Kako saopštavaju iz mreže "Žene protiv nasilja" Srbija, SOS telefoni organizacija koje su njihove članice tokom prošle godine zazvonili su 11.000 i podršku su dobile više od 4.000 žena.
Ipak, samo 9 od 29 organizacija je podršku za rad dobilo iz
lokalnog budžeta, i to u proseku oko 150.000 dinara godišnje, što je, kako ističu aktivistkinje, daleko ispod svakog minimuma potrebnog za funkcionisanje ove usluge.
Kako piše u Analizi usklađenosti zakonodavnog i strateškog okvira Republike Srbije sa Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, najznačajniji donor u našoj zemlji i ovoj oblasti jeste Evropska unija.
Prema podacima u ovoj analizi, mreža "Žene protiv nasilja" okuplja 28 ženskih udruženja mežu kojima je Udruženje Romkinja "Osvit" iz Niša koja ima SOS telefonsku uslugu na romskom i srpskom jeziku - 018/515-318.
U Nišu od avgusta 2011. godine postoji i Sigurna kuća u kojoj trenutno sa decom boravi 8 žena.
Južne vesti" će se u narednom periodu baviti temama koje brinu građane Srbije, a tiču se eventualnog ulaska u Evropsku uniju.
Da li će moći i dalje da slobodno putuju po Evropi? Da li će imati pristup EU fondovima? Da li će proivođači morati da menjaju svoju proizvodnju da bi je uskladili sa standardima EU ? Da li će moći da i dalje da peku rakiju?
Sagovornici Južnih vesti o ovim i sličnim temama biće proizvođači sa juga Srbije, studenti, poljoprivrednici, predstavnici institucija…
Javna promocija evropskih vrednosti od ključnog je značaja za stalni napredak Srbije ka EU.
Južne vesti će pokušati da kroz više različitih priča prikažu pozitivne aspekte članstva u EU i koje su prednosti EU donosi "običnim" građanima.
Komentari
Poslednji komentari
Sara
12:58 // 21. 6. 2016.
Kod nas se podržava ono što ne treba
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.