"Žene sa rakom dojke ne smeju dozvoliti da ih bolest definiše"

Iako se nalazi u zoni srednjeg rizika na mapi Evrope, Srbija je druga po stopi umiranja od raka dojke, rečeno je na tribini "Udruženi za život pred nama", održanoj u Nišu. Članice udruženja i doktorke istakle su da je podjednako važno rano dijagnostikovanje bolesti, inovativne terapije, kao i psihološka podrška, jer većina pacijentkinja kaže da niko ne može da razume kroz šta prolaze, a neophodno je da ih bolest ne definiše.

Kako zdravstvene ustanove u Srbiji mahom nemaju adekvatnu psihološku podršku, postoje udruženja koja se bave ovom temom, koja se bore da svaka pacijentkinja ima najbolju terapiju, ali i pružaju iskustvenu i psihosocijalnu pomoć.

Ona se ogleda u tome da se žene fokusiraju na ono što im je važno u životu. Jedna takva organizacija nalazi se i u Nišu - Udruženje žena sa rakom dojke Biser, čija je predsednica onkolog i pacijent Slađana Filipović.

Rak dojke nije samo bolest jedne žene, to je bolest čitave njene porodice. Gotovo dve trećine pacijentkinja sa rakom dojke kažu da niko ne može da razume kroz šta prolaze, ali takođe velika većina njih najveći oslonac vide u porodici, prijateljima, ali i medicinskim sestrama i lekarima. Zato je vrlo važno da sve pacijentkinje razgovaraju o svojim problemima, tegobama, da kroz razgovor sa drugima shvate da nisu same i jedine koje imaju takav problem u životu, kao i da su lekari i njihove porodice tu za njih - rekla je Filipovićeva.

Godišnje se kod skoro 4.500 ljudi dijagnostikuje rak dojke, a preživi njih 3.000. Ipak, ovo je poražavajuća statistika, smatra Vesna Bondžić iz udruženja Ženski centar Milica iz Vrnjačke Banje, jer je bolest izlečiva u preko 90 % slučajeva, ukoliko se otkrije na vreme i leči savremenim terapijama. Rak dojke pogađa mlade žene, u peiodu kada imaju velike odgovornosti prema porodici i poslu, i zbog toga se one moraju koncentrisati na stvari koje su im važne, priča Bondžićeva, a ne da dozvole da ih bolest definiše.

Žene kojima je dijagnostikovan karcinom dojke, posebno metastatski, često nemaju kome da se obrate, jer sekundarne zdravstvene ustanove uglavnom nemaju adekvatnu psihološku podršku, koja je izuzetno potrebna kako pacijentkinjama, tako i njihovim porodicama. Zato je u tim trenucima izuzetno važna uloga Udruženja poput ŽC Milica, Biser i sličnih koja pružaju pre svega iskustvenu i psihosocijalnu pomoć i podršku, kako u procesu lečenja, tako i kasnije - naglasila je Bondžićeva.

U oko 90 % slučajeva smrti povezanih sa rakom dojke, zapravo su uzrok metastaze, kaže doktorka u niškom Kliničkom centru Ana Cvetanović, jer svega 27 % obolelih od metastatskog karcinoma dojke preživi posle 5 godina.

U lečenju pacijentkinja sa HER2- i HR+ podtipom raka dojke inovacija nije bilo deset godina, što znači da da oko 80% pacijentkinja sa uznapredovalim karcinomom dojke u Srbiji i dalje nema dostupnu najsavremeniju inovativnu terapiju, koja je postigla značajan pomak u lečenju metastatskog karcinoma dojke – jer produžava život pacijentkinja u ovoj fazi bolesti uz očuvan ili čak unapređen kvalitet života, što praktično znači da ove terapije smanjuju rizik od smrti za čak 30 odsto kod pacijentkinja u uznapredovaloj fazi bolesti - kaže Cvetanovićeva.

Inače, Biser, sa još 6 udruženja iz različitih gradova Srbije organizuje seriju tribina o raku dojke, pa će se tako nakon Niša o ovoj temi govoriti i u Somboru, Užicu i Kragujevcu.