Žrtve nasilja sve češće se javljaju Sigurnoj kući

U 2016. godini čak 32 korisnika više u odnosu na prethodnu godinu utočište od nasilja potražilo je u Sigurnoj kući u Nišu, kaže na Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama direktorka Sigurne kuće u Nišu Sonja Šćekić. 

Od početka godine u ovoj socijalnoj ustanovi spas je potražila 121 osoba dok je u 2015. godini kroz Sigurnu kuću prošlo 89 mama sa decom.

Šćekićeva za Južne vesti kaže da se u poslednje vreme sve više žena ohrabri da prijavi nasilje u porodici i potraži stručnu pomoć. Ona dodaje da ohrabruje i podatak da je usvojen novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici.

Ja mislim da će ovo sigurno dati rezultate, da će se nasilnici sada malo više bojati kazni, jer će one biti znatno strožije, a da će žene biti još hrabrije da prijave nasilje - kaže Šćekićeva.

Zakonom je predviđeno da policijski službenik, ukoliko zaključi da postoji neposredna opasnosti od nasilja, može da izrekne hitnu meru udaljavanja nasilnika iz stana, a može i da mu zabrani da kontaktira žrtvu ili da joj prilazi.

Nove mere predviđene zakonom, pre svega udaljavanje nasilnika iz stana na 48 sati, kao i  udaljavanje koje na predlog Javnog tužioca sud može da produži još 30 dana, pružiće žrtvi mogućnost da se ona za tih mesec dana malo oporavi i osamostali - objašnjava Šćekićeva.

Zakon predviđa i druge mere, obaveznu multisekrosku saradnju svih organa, zdravstva, sudstva, prosvete, policije, a kako objašnjava Šćekićeva, pored toga može da se uključi i služba za zapošljavanje ukoliko je žrtva pretrpela ekonomsko nasilje.

Prema statistikama dobijenim u Sigurnoj kući u Nišu žene u proseku torturu trpe oko 10 godina pre nego što prijave nasilje i potraže pomoć.

Razlozi tome su brojni, od toga da je sramota napustiti supruga, preko nepoverenja pa do situacije da su one ekonomski zavisne jer veliki broj tih žena nije zaposleno. Većina njih ima samo osnovnu ili srednju školu, a starosti su uglavnom do 40 godina - kaže Šćekićeva

Problem je i taj, kako dodaje, da se žene često vraćaju nasilniku, upravo zato što nemaju hrabrosti da organizuju sebi život jer smatraju da neće imati dovoljno sredstava za osnovni život za sebe i decu.

Boravak u sigurnoj kući može trajati od jednog dana do šest meseci u zavisnosti od slučaja.

Dešavalo se da neka žena sa decom ovde bude i do godinu dana po odluci koju donosimo u dogovoru sa Centrom za socijalni rad, ako za to ima potrebe - kaže Šćekićeva.

Ona kaže da gotovo 95 odsto žena koje dođu u Sigurnu kući bude zlostavljano od strane supruga ili vanbračnog partnera, a da se ređe događa da je nasilnik neka druga muška osoba iz porodice.

16 balona simbolično odletelo u slobodu

U kampanju “16 dana aktivizma u borbi protiv nasilja nad ženama” uključen je bio i grad Niš, pa je u centru grada 16 balona simbolično odletelo u slobodu.

Korisnice Sigurne kuće ispisale su tom prilikom poruke kojima su želele da ohrabre sve žene koje trpe nasilje da prekinu ćutanje. 16 balona simbolično pušteno na slobodu; foto Sigurna kuća u Nišu

Apelujemo na sve građane da o ovom problemu ne govore samo onda kada dođe do tragičnog ishoda. Nasilje mora da bude tema o kojoj će se u našem društvu svakodnevno pričati - poručile su one.

Gradonačelnik Niša Darko Bulatović saglasan je da je problem nasilja nad ženama veliki problem te da nije dovoljno da se njime bavimo samo 16 dana dok traje kampanja.

On dodaje da je je potreban kontinuirani rad, stalna edukacija društva, menjanje kulturnih obrazaca ponašanja kako bi se zaustavilo i sprečilo nasilje.