Bagremov med skuplji za 200 dinara - mali prinosi, a velika potražnja na svetskom tržištu

Februarski mrazevi, a zatim i suša smanjili su proizvodnju meda u Srbiji, a otkupna cena porasla, pa je on sada skuplji i u maloprodaji. Bagremov med, koji srpski pčelari najviše proizvode, poskupeo je sa 800 na 1.000 dinara po kilogramu. Uprkos povećanju cene, pčelari sa juga ne očekuju zaradu, a novac od prodaje će, kažu za Južne vesti, biti dovoljan da se pokriju troškovi oko potreba pčela i izdaci koje su imali prethodnih nekoliko godina kada je proizvodnja bila još i manja.

Niz loših prethodnih 4, 5 godina za pčelare nije prekinut ni ove godine iako je, saglasni su, znatno bolja od prethodnih, ali daleko od dobre.

Glavna pčelinja paša u Srbiji, bagremova paša, podbacila je i ove godine zbog mrazeva u februaru, a to je i jedan od razloga koji je uticao na povećanje cene tog meda, kaže za Južne vesti pčelar iz Svrljiga Zoran Radosavljević koji u svom posedu ima 1.600 košnica.

Smanjena je proizvodnja i porasla otkupna cena, na veliko 6,7 evra po kilogramu, a to se odrazilo i na maloprodaju. Konkretno ove i prošle godine proizvodnja je smanjena zbog mraza koji je februara uništio bagremovu žlezdu koja luči nektar. Bilo je lokacija gde je i dalo nešto bagremovog meda, ali nije bilo medobranja ni kod nas, ni u Rumuniji, ni u Mađarskoj - kaže Radosavljević.

Iako je, kako kaže, ova godina bolja u odnosu na prethodne, nije zadovljan jer će pokriti troškove i neće ništa zaraditi.

Teško je održati pčelinjak kada su prinosi smanjeni, Ja sam tako vaspitan da kada je bilo meda 2015. i 2018. godine čuvao sam rezervu da naredne dve godine mogu da opstanem - dodaje Radosavljević.

Da su prinosi bagremovog meda smanjeni i u ovom kraju, ali da je ova godina bolja u odnosu na prethodnih nekoliko, potvrđuje i Zoran Aleksić, pčelar iz Vranja.

Bilo je 3-4 godine kada nije bilo ni grama meda. Ima godina kada se pokrijemo da izvučemo novac za izdatke - lekove, prehrane, goriva i da imamo neki novac za domaćinstvo. Ove godine se pokrivaju troškovi oko potreba pčela i još par godina koje su bile loše - kaže Aleksić.

Jedini dobar prinos ove godine suncokretova paša, ali nepopularna kod nas

Jedini dobar prinos ove godine imala suncokretova paša, ali je ona nepopularna kod nas; ilustracija: flickr/JPC24M Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović kaže da su dobri pčelari sa juga ove godine imali polovinu nekadašnjeg višegodišnjeg proseka, što je znatno bolje u odnosu na prošlu godinu.

I on potvrđuje da je bilo ranog izmrzavanja bagrema, te je zbog toga najviše poskupeo bagremov med.

Tu gde ga je bilo, bilo je upola od prosečnog prinosa. Ali poskupeo je i zbog izvoza jer je on najtraženiji na svetskom tržištu, izvozna cena mu je dosta dobra i pčelari su se odlučivali za prodaju. Tako da veći deo ode u izvoz i ono malo što ostane u Srbiji naravno da utiče da cena ode gore. Bagrem se trenutno kreće od 1.000 do 1.200 dinara, a i po 1.500 u trgovinama. Možete da nađete i za 500 dinara, ali taj med nije video pčelu. Pčelar ga prodaje na veliko za 800 dinara, zašto bi ga nekom dao po nižoj ceni - kaže Živadinović.

Kada je reč o livadskoj paši, Živadinović kaže da je ona bila dobra tek iznad 1.000 metara nadmorske visine, a podbacila je lipova paša.

Ja pamtim da je samo 1992. i 1993. godine bilo livadskog meda. Na visinama gde je Niš nakon toga više ne. Klimatske promene čine svoje, biljke nestaju, manje ima stoke, manje stajskog đubriva, manje livada, manje se kose, a livade koje se ne kose pretvaraju se u travu koja ne medi. Biljaka koje daju med ima na velikim nadmorskim visinama - obajšnjava Živadinović.

Jedini dobar prinos ove godine je, kaže on, bila suncokretova paša, ali veliki broj ovdašnjih pčelara ne ide na suncokrete.

Mi skoro isključivo izvozimo bagrem jer imamo jaku konkurenciju sa Ukrajinom što se tiče suncokreta koji je drugi po količini med koji proizvodimo. Ukrajina je veliki proizvođač suncokreta, a jako siromašna zemlja i oni izvoze suncokret po smešnim cenama. Prošle godine je bilo 1,7 evra, mi s tim troškove ne možemo da pokrijemo. Mi to izvozimo kada se nađe kupac koji želi kvalitet, jer je naš bolji od njihovog, ali danas je kvalitet najmanje bitan - dodaje Živadinović.

Prema njegovim rečima, naš med prednjači po tome što ima visoki procenat polena bagrema u njemu, a ova godina, iako je prinos smanjen, poseban je, kaže, po tome što u vreme cvetanja bagrema nije ništa drugo medilo, pa su pčelari u nekim krajevima dobili čist bagremov med, koji je toliko providan da se i ne vidi u tegli.