Dom zdravlja u Prokuplju radi se po ceni 800.000 evra višoj od najniže ponude

Jedna od najvećih investicija u Prokuplju, vredna skoro 820 miliona dinara bez PDV-a, koliko je Kancelarija za javna ulaganja izdvojila za rekonstrukciju zgrade Doma zdravlja u ovom gradu, prema dokumentaciji koju je izneo Toplički centar za demokratiju i ljudska prava, poverena je preduzeću koje je na tender ponudilo najvišu cenu, čak za 800.000 evra višu od cene drugog ponuđača. U svemu ovome ništa sporno nisu videle ni Komisija za javne nabavke, ni pomenuta Kancelarija.

Dragan Dobrašinović iz Topličkog centra kaže da je Prokuplje krajem 2019. i početkom 2020. godine sprovelo otvoreni postupak javne nabavke radova na rekonstrukciji objekta Doma zdravlja. Radove na ovoj zgradi je obišao predsednik Srbije Aleksandar Vučić pre 3 dana i tom prilikom istakao da će čitava investicija koštati preko 30 miliona evra, plus dodatna sredstva za nabavku najsavremenije medicinske opreme.

U ovoj, prvoj fazi radi se na energetskoj sanaciji gde su u postupku javne nabavke pristigle 3 ponude od kojih su dve odbijene kao neprihvatljive. Međutim, kako kažu u Topličkom centru, umesto najpovoljnije izabrana najskuplja ponuda, a to je postala nakon otkrivanja računeske greške i dodavanja 800.000 evra.

Izabrana je zajednička ponuda firme Termomont Beograd, podneta sa još 6 ponuđača u konzorcijumu. Ona je ocenjena kao jedina prihvatljiva sa konačnom cenom od 818.857.006,90 dinara, iako je prvobitna ponuđena cena u njegovoj ponudi bila 721.722.622,54 dinara, odnosno oko 800.000 evra niža u odnosu na vrednost zaključenog ugovora. Naime, naknadno je “otkrivena” računska greška, pa je ponuđena cena tog ponuđača naglo povećana u toku stručne ocene već podnetih ponuda – iznosi Dobrašinović delove ugovora koji je u ime grada potpisao gradonačelnik Aleksandar Simonović.

On ističe da je drugi ponuđač Modulor Beograd, odbijen i ako je njihova ponuđena cena od 724.602.606,98 dinara bila znatno niža od cene izabranog izvođača, a zajedničku ponudu je podneo sa još 5 ponuđača.

Dodaje da je ova beogradska firma uložila zahtev za zaštitu prava kojim je ukazano na povredu načela jednakosti ponuđača od strane naručioca, ali je isti odbijen od strane Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.

Dobrašinović naglašava da i pored činjenice da je Komisiji predočeno da su iste nedostatke sadržale i ponuda izabranog ponuđača i ponuda podnosioca zahteva, a da je razlog tome loše pripremljena konkursna dokumentacija na osnovu koje je bilo teško sastaviti prihvatljivu ponudu, zahtev je odbačen.

Sve tri ponude imale su nedostatke zbog kojih su trebale biti odbijene, ali je naručilac ipak jednu i to onu sa najvećom ponuđenom cenom, ocenio kao prihvatljivu i dodelio ugovor. Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, koja se uveliko afirmisala u kršenju zakona i kreiranju neujednačene prakse koja dovodi do pravne nesigurnosti ponuđača, donela je zaključak kojim je odbačen zahtev za zaštitu prava i potvrđena odluka naručioca – kaže Dobrašinović.

On smatra da je u ovom slučaju došlo do nejednakog postupanja naručioca prema ponuđačima, jer zbog istih nedostataka u ponudama nisu sve ponude odbijene kao neprihvatljive, već je izabranom ponuđaču “progledano kroz prste”, pa je zbog po njemu neosnovanog odbacivanja zahteva za zaštitu prava od strane Komisije, ugovor dodeljen ponuđaču čija je ponuda morala biti odbijena, uz 800.000 evra dodatnog troška za građane Srbije.

Za Kancelariju za javna ulaganja ništa nije sporno u ovom Ugovoru

Direktor Kancelarije za upravljanjem javnim ulaganjima Marko Blagojević kaže da je odluka o dodeli Ugovora javni dokument, te da je u toj nabavci bio zahtev za zaštitu prava ponuđača, koji je odbijen.

Nema tu ničeg spornog, mi smo čekali duže od planiranog bar 3 meseca da bi Republička komisija odlučila po zahtevu za zaštitu prava. Računske greške u ponudi su sasvim moguće i česte, tako da ne vidim tu ništa sporno. To je sve konstatovano u Ugovoru i zakon to dozvoljava. Koliko je znam, tokom računarske provere naručioca ustanovljena je greška, pa je zatražena saglasnost ponuđača za ispravku – kaže Blagojević.

Dodaje da se to događa i da tu nema ničega sumnjivog, ali je bitno da to bude uočeno i konstatovano zapisnikom te da je tražena saglasnost ponuđača koji je to potvrdio i saglasio se sa novim obračunom.