Grad Niš krije podatke o trošenju para iz budžetskih rezervi

Na šta su milioni iz budžetske rezerve potrošeni u Nišu je tajna. Ove informacije skriva Gradska uprava, uz obrazloženje da to nije informacija od javnog značaja i da građani nemaju opravdan interes da to znaju. To su naveli i u odgovoru na zvaničan zahtev "Transparentnosti Srbija", a Zlatko Minić iz ove organizacije kaže da ovim potezom ili pokušavaju nešto da sakriju ili su lenji da dostave podatke, što pokazuje njihov odnos prema građanima.

"Transparentnost Srbija" istražuje 12 lokalnih samouprava koje su od 2014. do 2017. godine dobile najviše para iz budžetske rezerve, a svake godine iz državne kase i Niš dobija deo “kolača”. Ova organizacija je zbog toga uputila zvaničan Zahtev za pristup informacijama od javnog značaja kako bi saznala na šta su konkretno milioni svih građana potrošeni prethodnih godina.

Od 8 odgovora koliko im je zasad stiglo, kako kaže Zlatko Minić, jedino je niška Gradska uprava odgovorila da to što traže nije informacija od javnog značaja i odbila je da odgovori.

Razmatrajući predmetni zahtev, u slučaju da ovaj organ poseduje tražena dokumenta, konstatovano je da tražena informacija ne predstavlja informaciju od javnog značaja i ne odnosi se na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna - piše u obrazloženju Gradske uprave.

Tražili smo od 12 gradova info/dokumente koji pokazuju za šta je trošen novac koji im je Vlada Srbije transferisala iz budžetske rezerve 2014-2017. Grad Niš odbio zahtev jer to "nije info od javnog značaja" i "ne odnosi se na ono o čemu javnost ima opravdani interes da zna". pic.twitter.com/KATwatjFtW

— Transparency Serbia (@TransparencySer) 14. novembar 2018.

Stanislava Todorović iz Gradske uprave, koja je i potpisala ovaj odgovor na Zahtev, kaže da je to bio njihov "stav u tom momentu", a da će ako Poverenik naloži da dostave informacije to uraditi u zakonskom roku. Zbog čega Niš krije podatke o trošenju građanskih para, nije želela da pojasni.

To ne mogu da vam kažem zato što se sve to radi u dogovoru sa načelnikom Gradske uprave, tako da ništa više od toga ne mogu da vam kažem - dodaje Todorovićeva.

Načelnik Ljubiša Janić tradicionalno nije odgovarao na pozive i poruke, a nije bio ni na radnom mestu kada su novinari pokušali da stupe u kontakt sa njim.

Minić kaže da će se žaliti Povereniku zbog ove odluke, koju tumači time da ili Gradska uprava pokušava nešto da sakrije ili da je reč o lenjosti.

Moguće da je nekoga mrzelo da kopa i da nađe te transfere iz 2014. te je zbog toga stigao takav odgovor, što govori o njihovom odnosu prema građanima - ističe Minić.

Prema podacima ove organizacije, Niš je iz budžetske rezerve 2014. godine dobio 200 miliona dinara, naredne godine samo 80 miliona, dok je 2016. taj iznos “skočio” na 260, a prošle godine na 300 miliona dinara. Gradonačelnici Niša su prethodnih godina okvirno govorili o tome na šta će se ovi milioni iz budžetske rezerve trošiti.

“Nije dobro da ovoliko novca prođe mimo očiju javnosti”

U periodu koji "Transparentnost Srbija" istražuje bilo je 550 transfera iz budžetske rezerve, priča Minić, a od tog broja su izdvojili lokalne samouprave koje su dobile najviše para, među kojima su i Niš, Vranje i Leskovac. Zlatko Minić kaže da je u slučaju Niša možda reč i o lenjosti da se pronađu podaci; foto: Medija centar Beograd

Niš zasad jedini krije informacije o tome na šta su pare potrošene, ali se ni ostale opštine u svojim odgovorima “nisu proslavile”. Tako je na primer Leskovac umesto tačnih podataka koje su tražili, navodi Minić, poslao devetomesečni izveštaj o realizaciji budžeta.

Iz Vranja smo na primer dobili samo u telu mejla da je bilo potrebno za sledeće svrhe i onda su nabrojali 5, 6 stvari, počev od deblokade računa škola, do plaćanja energenata - dodaje Minić.

Od dosad pristiglih odgovora “svetli primer” je jedino Bečej, ističe Minić, jer je u njihovom odgovoru vrlo detaljno objašnjeno da su milioni potrošeni za jednokratnu pomoć socijalno ugroženima, uz prikaz stanja u budžetu, kao i odluke o dodeli pomoći, zahteva upućenog Vladi i njenog odgovora.

Ipak, zasad je utisak da mnogo novca “prolazi mimo očiju javnosti”, što prema Minićevim ocenama, nije dobra praksa.

Nije dobro da ovoliko novca prođe mimo očiju javnosti, jer čak i ovi uopšteni odgovori na nešto ukazuju - da ti ljudi koji su na vlasti nisu dobro planirali budžet ili nisu bili u stanju da prikupe planirane prihode, pa će se onda to pitanje postaviti prilikom planiranja narednog budžeta, ali kada se ćuti i kada se ni o čemu ne priča onda imamo problem - pojašnjava Minić.

Osim što su želeli da otkriju na šta su lokalne samouprave potrošile novac iz državne kase, Minić navodi da su pokušali da otkriju i mehanizam po kome se troši budžetska rezerva - da li gradovi i opštine traže tačan iznos koji im je potreban i da li same odlučuju na šta će da ga potroše.

Tražili smo i od Ministarstva finansija da li su svi koji su tražili dobili i to onoliko koliko su tražili i ako nisu koji je bio kriterijum da se izabere kome će se dati i koliko će se dati. Od Ministarstva finansija taj odgovor još nismo dobili - dodaje Minić.

Minić ističe da krajem godine, kada se neki programi ne realizuju, "višak" para koji predstavlja budžetsku rezervu ide lokalnim samoupravama, ali je vrlo netransparentno na šta se taj novac troši, jer to ne prođe ni Parlament ni lokalne skupštine.

Podsetimo, 2016. godine je Vlada Srbije donela Zakon kojim je smanjila prihode lokalnim samoupravama, što je prošle godine kritikovala Nacionalna koalicija za decentralizaciju, kada je Beograd iz budžetske rezerve dobio 100 miliona dinara kao "pomoć gradskom budžetu".