Gradska vlast izabrala skuplje: Niške škole moraju da kupuju papir i olovke od beogradskih firmi po višim cenama

Umesto 580 dinara, koliko košta u lokalnim knjižarama, niške škole plaćaće papir A4 formata 1.152 dinara, ishod je nove centralizovane javne nabavke koju je sproveo Grad i posao sklopio sa dvema beogradskim firmama. Duplo skuplje su i hemijske olovke, skuplji su i sunđeri, a iz niških škola su zabrinuti jer zbog nametnutih visokih cena neće imati za svu opremu, kompjutere i druge važnije stavke. Stručnjaci ističu da bi centralizovane nabavke trebalo da budu jeftinije i efikasnije, ali ova niška nije takva, a kažu i da je „čudno“ da su se na tender javile samo dve firme koje su i odabrane.

Kao i kod nabavke sredstava za higijenu, opet „problematična“ nabavka za niške škole koju je nametnuo Grad.

Prema okvirnom sporazumu koji je Grad Niš sklopio sa firmama “AIO PRO DOO Beograd” i “Nemetschek DOO Beograd”, u naredne 2 godine 72 javne ustanove naručivaće kancelarijski materijal upravo od njih, čime ih obavezuje centralizovana javna nabavka.

Umesto oko 580 dinara sa pdv-om, za ris papira A4 formata plaćaće 1.152 dinara, a za ris A3 formata umesto 1.125 dinara Grad će izdvajati 2.174 dinara.

Sunđer za bele table u odnosu na cenu od 60 dinara u lokalnoj knjižari, plaćaće 93 dinara, dok će za običnu hemijsku olovku koja košta 10 dinara, izvojiti duplo više.

Kako škole nemaju svoje prihode, iz jedne kažu, da ni tokom ranijih nabavki Grad nije 100 odsto učestvovao u nabavci, zbog čega su morali da smanjuju nabavku potrebnog materijala.

Mi smo unapred predviđali potrebne stavke, a Grad nam je davao od 30 do 60 osto tih sredstava, iz, kako su rekli, razloga štednje, jer nemaju u budžetu. Možemo sada samo da zamislimo koliko će taj procenat da padne kada su izabrali firme gde je sve skuplje za 5-6 puta – kaže zaposlen u jednoj školi.

Ističe da će sada, za isti ili manji novac moći da kupe mnogo manje materijala, zbog čega će kvalitet škole i školovanja trpeti u nekim drugim stavkama, kao što su nabavka opreme i kompjutera.

Ovo potvrđuju iz još dve škole, a prema podacima sa Portala javnih nabavki, obe firme na tenderu su se javile sa ponudama višim od 40 miliona, ali je krajnji okvirni sporazum potpisan sa procenjenom vrednošću od 26 miliona dinara bez PDV-a, odnosno preko 30 miliona sa PDV-om.

Centralizovani javni tender neefikasan i skup na štetu škola

Iako bi centralizovani javni tenderi u teoriji trebalo da služe da nabavke budu jefitinije i efikasnije, po rečima Katarine Baletić, novinarke Nove ekonomije, u praksi se dešava da su one zapravo skuplje, kao i da traju duže nego da je svaka institucija nabavljala dobra ili usluge samostalno.

U konkretnom slučaju jeste, u najmanju ruku, čudno da su se na javnu nabavku koju je raspisala gradska uprava Niša javile jedino dve firme iz Beograda. Naročito ako imamo u vidu da su sve ove škole već imale dobavljače od kojih su kupovali kancelarijski materijal. S obzirom na to da se radi o obimnoj javnoj nabavci, kao i o robi koja je široko dostupna, kao što je kancelarijski materijal, bilo je očekivano da na tender pristigne više ponuda – objašnjava Baletić.

Na taj način bi se, objašnjava, omogućila veća konkurentnost, a samim tim i verovatno niža cena. Ističe i da mali broj ponuda nikada nije dobar znak, jer ukazuje da istraživanje tržišta i planiranje tendera nije dobro sprovedeno ili da su uslovi tako određeni da ograničavaju broj preduzeća koja mogu da daju svoju ponudu.

Takođe dodaje i da to ukazuje na nestručnost onih koji rukovode javnim nabavkama ili na neke druge razloge zbog kojih onima koji ih sprovode odgovara da centralizovane javne nabavke budu neefikasne, a da cene budu previsoke.

Iz tehničke specifikacije se vidi da Niš kupuje više od 300 različitih artikala što znači da je najverovatnije bilo prostora da se nabavka podeli u više partija. To bi podrazumevalo da se različiti artikli svrstaju u različite partije i da bi firme mogle da ponude samo deo materijala, a ne da daju ponudu isključivo za kompletnu nabavku – navodi Baletić.

Kako se radi o okvirnom sporazumu koji je sklopljen sa beogradskim firmama, ugovorene su okvirne cene koje će se precizirati nakon sklapanja ugovora sa dobavljačima.

Baletić zaključuje da ukoliko se nakon okvirnog sporazuma, škole žale na cene kancelarijskog materijala i ne mogu da ga prilagode raspoloživim budžetom, to znači da Gradska uprava Niša nije sprovela adekvatno istraživanje i ispitivanje tržišta i da tender nije obavljen u skladu sa raspoloživim novcem, zbog čega škole mogu ostajati bez potrebnih količina materijala.