I firme koriste piratske programe
Dok skoro 70 odsto računara u Srbiji koristi piratski softver, on se, prema podacima Poreske uprave, može naći i u firmama. Zahvaljujući kontrolama računara poreskih obveznika, u toku 2014. državni budžet "obogaćen" za 70 miliona dinara.
Iako su, prema zakonu, firme dužne da imaju legalan softver, u toku 2014. godine su inspektori "obišli" 624 poreska i piratske programe našli kod 60 odsto njih.
Kako objašnjavaju, u tim kontrolama inspektori proveravaju, na primer, da li je instaliran legalni Windows operativni sistem, Office programi, aplikacije, razvojni alati i proveravaju račune o kupljenom softveru.
Obveznik u čijem računaru nađemo nepravilnosti, treba da u određenom roku nabavi legalne softvere. Ukoliko to ne uradi, možemo da podnesemo prijavu za privredni prestup gde se kazne kreću od 100 hiljada do 3 miliona za pravna lica i od 50 hiljada do pola miliona za preduzetnike - kažu u Poreskoj upravi.
Inspektori kontrolišu legalnost svih instaliranih programa kao i račune o kupovini (ilustracija, foto: pixabay.com)Zahvaljujući njihovim kontrolama, kako kažu, u toku prethodne godine su srpski poreski obveznici u toku postupka kontrole morali da kupe softver ukupne vrednosti od preko 400 miliona dinara, zbog čega se u državni budžet od PDV-a slilo oko 70 miliona dinara.
Iako mnogi građani smatraju da je legalni softver skup i da ne vide naročite prednosti u odnosu na piratski, u Upravi objašnjavaju da, prema Zakonu o autorskim i srodnim pravima, i softver spada u autorsko delo i nosilac autorskih prava ima prava na “nadoknadu za ekonomsko iskorišćavanje”.
Za svako iskorišćavanje autorskog dela od strane drugog lica autoru pripada naknada, što znači da računarski program, odnosno licenca za korišćenje softverskog programa treba da bude odobrena od strane vlasnika autorskog dela, odnosno patentnih prava te se licenca, odnosno računarski program mora ili platiti ili ustupiti besplatno u zavisnosti od namere nosioca prava, odnosno proizvođača - kažu u Poreskoj upravi.
Koristi od kupovine legalnog softvera su, kažu, višestruke. Naime, on je bezbedniji, zaštićeniji od neželjenih programa, a korisnici imaju mogućnost dobijanja tehničke podrške i adekvatne obuke za korišćenje programa.
Osim smanjenja piraterije, cilj pojačanih kontrola je i suzbijanje sive ekonomije, povećanje budžetskih prihoda, smanjenje visokotehnološkog kriminala, ali priprema Srbije za priključenje EU i Svetskoj trgovinskoj organizaciji.
Takođe, kažu, jače kontrole treba da doprinesu i razvoju domaće IT industrije kao i “podizanju softverske pismenosti”.
Južne vesti će se u narednom periodu baviti problemima sive ekonomije i ilegalne trgovine.
Kolika šteta se nanosi građanima Srbije i državi? Koliku štetu trpe proizvođači? Kako je suzbiti? Kakva je praksa država EU u ovim oblastima?
Sagovornici Južnih vesti, o ovim i sličnim temama biće proizvođači sa juga Srbije, predstavnici institucija, kompanija...
Pokušaćemo da kroz seriju različitih priča prikažemo stavove građana sa juga o ovim temama, kao i to šta oni misle da će nam ulazak u EU doneti.
Komentari
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.