Ima li kraja poskupljenjima?

Najavljenja poskupljenja životnih namirnica, kako kažu u niškom Centru za zaštitu potrošača “Forum” najviše će pogoditi stanovnike juga Srbije.

Kako najavljuju proizvođači za sledeću nedelju planirano je poskupljenje nekih specijalnih vrsta hleba i peciva između 5 i 11 procenata.

Mleko i mlečni proizvodi poskupeće od dva do pet procenata, suhomesnati proizvodi do 10 odsto, a neka alkoholna pića biće do pet odsto skuplja.

U prvoj polovini jula u trgovinama već su poskupeli slatkiši, konzervisano i smrznuto voće i povrće, smrznuta riba, kućna hemija i kozmetika.

Sveže meso je tokom juna poskupelo za više od 20 procenata. Proizvođači i klaničari su ovo poskupljenje pravdali skokom cene stočne hrane, rastom kursa evra i smanjenem ponude tovljenika na tržištu.

U prošlom mesecu poskupeli su i jestivo ulje, bezalkoholna pića, sokovi i testenine.

U niškom Centru za zaštitu potrošača “Forum” kažu da aktuelna politička situacija u zemlji ima veliki uticaj na formiranje cena. Jovan Jovanović, Centar za zaštitu potrošača "Forum"

- Situacija je takva da Srbija 2 meseca nema Vladu. Niko ne kontroliše šta se dešava na polju trgovina i na polju cena. Potrebno je hitno preduzimanje mera kojima bi se regulisalo postojeće tržišno stanje – kaže Jovan Jovanović iz “Foruma”.

Jovanović dodaje da poskupljenje osnovnih životnih namirnica najviše ugrožava one krajeve Srbije koji već imaju najniži standard.

- Posebno su ovim poskupljenjima pogođeni stanovnici juga i jugoistoka Srbije koji svojim primanjima ne mogu da napune ni polovinu prosečne potrošačke korpe. Rast cena direktno ugrožava standard građana – naglasio je Jovanović.

Kompanije koje su se odlučile da povećaju cene pravdaju to poskupljenjem sirovina i nestabilnim kursom dinara. Jovanović kaže da su opravdanja uvek “smešna” i da je najteže potrošačima.

Povećanje cena negativno je uticalo i na inflaciju. Kako je saopštila Narodna banka Srbije međugodišnja inflacija u junu iznosila je 5,5 odsto, a njeno povećanje je, kažu u NBS, u najvećoj meri posledica mesečnog rasta cena hrane.

Da je odnos mesečnih primanja i cena namirnica neusklađen potvrđuje i podatak da prosečno domaćinstvo u Srbiji na hranu potroši više od 40 odsto mesečnog primanja, a u zemljama Evropske unije manje od 18 odsto.