"Inspekcije nezainteresovane, spore i korumpirane"

Iako se svi slažu u oceni da je bolji rad inspekcija jedan od načina suzbijanja sive ekonomije, prema rezultatima istraživanja Centra za demokratiju građani ih smatraju sklonim korupciji, neefikasnim, neažurnim, nezainteresovanim i sporim.

Marina N. iz Niša koja je dugo radila “na crno” u jednoj firmi, objašnjava da je često prisustvovala situaciji da se direktoru firme inspekcija prethodno najavi, tako da on ima vremena da radnike na crno pošalje kući dok ne prođe kontrola.

Bukvalno se dešavalo da nas usred radnog vremena pošalje u neku drugu prostoriju da se krijemo, ili nam kaže da idemo kući. Inspektori koji dođu u firmu, prekontrolišu dokumentaciju u kojoj su prijavljeni radnici uredno zavedeni, iako nas ima duplo više koji radimo na crno i nikom ništa. Mislite da inspektori ne znaju za takvu praksu? Niko to nije smeo da prijavi jer bi dobio otkaz - smatra Marina.

Prema istraživanju Centra za demokratiju koje je na uzorku od oko 5.000 građana sprovedeno krajem prošle godine, građani su “osrednje zadovoljni radom inspekcija”. Najviše su, prema rezultatima, dolazili u kontakt sa komunalnom, građevinskom, ali i tržišnom, inspekcijom rada i sanitarnom inspekcijom.

Lista zamerki je, kažu, podugačka. Skoro polovina ispitanika tvrdi da inspektori "ne postupaju dovoljno efikasno, da su neažurni, neefikasni, skloni korupciji i nejednakoj primeni zakona".

Značajan deo građana kaže da ponekad uopšte i ne izađu na teren nakon prijave, a izostane i bilo kakav odgovor. Osim toga, zamera im se i drskost i neljubaznost prema strankama, uskraćivanje informacija, nestručnost i nepoznavanje zakona, kao i loše određena nadležnost inspekcija. 

I problem radnog vremena inspekcija je poznat, na primer, samo ekološki inspektor ima ovlašćenje da utvrdi nivo buke u ugostiteljskom objektu, a pošto se to dešava po pravilu noću tj. u vreme kada inspekcije, odnosno stručne institucije ovlašćene za merenje nivoa buke ne rade, problem je često nemoguće rešiti - navode u Centru za demokratiju.

Rezultati su, kažu, pokazali da značaj inspekcijskih službi u praksi nije toliko veliki koliko se od njih očekuje. Kako navode, to je jednostavno objasniti činjenicom da su inspekcijske službe sastavni deo uprave i ne mogu biti bitno drugačije od nje te da "neminovno dele iste slabosti čitavog koruptivnog i birokratskog sistema". 

Inspekcijama se zamera mnogo toga što bi novi Zakon trebalo da reši (foto: rts.rs)Potrebna i jača kontrola onih koji kontrolišu

Stručna javnost se uglavom slaže da je nedovoljan i neusklađen inspekcijski nadzor veliki problem u bujanju sive ekonomije - rada na crno, šverca, utaje poreza i drugih oblika sive ekonomije.

Ono što može da predstavlja rizik od koruptivnog ponašanja jesu ovlašćenja koje inspektori imaju za izricanje mera u slučaju utvrđivanja kršenja zakona. Oni mogu da zabrane rad, oduzmu robu, narede rušenje objekta, iniciraju sudske postupke. Moć odlučivanja je u rukama pojedinca koji nije dovoljno nadziran zato što je na terenu i može diskreciono da odlučuje, što dovodi do pojave korupcije, a samim tim i cvetanja sivog tržišta - kažu u Centru.

Novi Zakon o inspekcijskom nadzoru koji je nedavno usvojen u Parlamentu, a primenjivaće se od sledeće godine, mogao bi da reši ove probleme i smanji prostor za koruptivnost i sivu ekonomiju.

On predviđa redovne inspekcijske kontrole prema planu nadzora koji je zasnovan na procenama rizika što će dovesti do toga da oni koji odgovorno posluju imaju manji broj kontrola, za razliku od oih koji krše zakon i koji će biti pod stalnom lupom inspekcija. 

Inspektori će ubuduće biti nadležni i za one koji rade neregistrovani i koje će moći da kontrolišu nenajavljeni, a kao još jedna od novina ističe se i to što će ubuduće svaki inspektor koji uoči nepravilnosti iz oblasti neke druge inspekcije, odmah o tome morati da obavesti nadležne kolege.