Investiciono zlato kao štit od inflacije
Inflacija je ekonomski fenomen koji označava opšti rast ponude novca. Sama inflacija ne označava rast cena, već je rast cena posledica inflacije. Kada inflacija raste, vrednost novca opada, što znači da za isti iznos novca možete kupiti manje nego što ste mogli pre. U takvim okolnostima, investitori često traže sigurne luke za svoj kapital, a zlato se ističe kao jedan od najpopularnijih oblika zaštite od inflacije.
Ako pogledamo svetsku ekonomsku sliku, inflacija je i dalje tvrdoglavo visoka gotovo svugde u svetu. Stopa inflacije je i dalje iznad ciljne stope u skoro svim G7 ekonomijama. Ako pogledamo SAD, stopa inflacije za jul je iznosila 2,9% što je i dalje značajno iznad cilja od 2%. Dok u nekim privredama poput Turske, inflacija iznosi zastrašujućih 61%.
Iako je stopa inflacije dosta manja nego pre dve godina ona i dalje značajno smanjuje kupovnu moć ljudi širom sveta. U ovakvom okruženju kada vrednost svih fiat valuta opada, neophodno je zaštiti svoju kupovnu moć, a jedan od najpopularnijih načina jeste kroz kupovinu poluga zlata.
Istorijski performans investicionog zlata
Zlato ima dugu istoriju kao sredstvo očuvanja vrednosti. Još od drevnih civilizacija, zlato je korišćeno kao valuta, simbol bogatstva i prestiža. Njegova retkost, trajnost i univerzalna prihvaćenost učinili su ga idealnim sredstvom razmene i skladištenja vrednosti. Tokom ekonomski nestabilnih perioda, kao što su ratovi, političke krize ili finansijske krize, zlato je često služilo kao sigurno utočište za investitore, tu funkciju ispunjava i dan-danas.
Rast cene zlata tokom recesija i visoke inflacije je primarni razlog zašto investitori širom sveta zlato tretiraju kao “investiciju sigurnog utočišta”, jer u periodima krize, retko koje sredstvo ne opada u vrednosti. Ako pogledamo poslednjih 50 godina, cena zlata je rasla u 8 od proteklih 10 recesija. Pored toga, cena jedne unce zlata početkom 1970ih je iznosila 40$, dok je danas ta cena oko 2500$. To je rast cene od preko 5800% za pola veka.
Ovaj skok cene možemo uočiti i kroz jedan pop kulturni primer – serija Porodično blago. Tihomir Stojković, jedan od glavnih likova serije, ode do juvelirnice da proveri vrednost dukata Franc Jozef, za koji saznaje da vredi čak 35 maraka (35 evra), danas isti taj dukat Košta čak 32,000 dinara.
Od kraja devedesetih kada je i serija snimana, kupovna moć tadašnje marke a današnjeg evra je opala za čak 50%. Što znači da ušteđevina od 1000 evra iz 2000 bi danas vredela samo 500 evra. Ovo je dugoročna posledica inflacije.
Investiciono zlato i inflacija
Kada inflacija raste, vrednost fiat valuta, kao što su dolari ili evri, opada. Ovo je rezultat smanjenja kupovne moći tih valuta. U takvim situacijama, investitori traže različite načine da zaštite svoju kupovnu moć, a investiciono zlato je često prvi izbor. Zlato je poznato po svojoj sposobnosti da zadrži vrednost tokom vremena, čak i kada fiat valute gube na vrednosti.
Narodna banka Srbije definiše zlato kao formu dugoročne zaštite od inflacije, i u proteklih 10 godina je banka duplirala svoje rezerve zlata. Naša banka nije jedina, istraživanje od strane američkog fonda Invesco je pokazalo da 96% centralnih banaka širom sveta zlato definišu kao “investiciju sigurnog utočišta” (Safe-haven asset)
Razlozi zašto zlato štiti od inflacije
1. Ograničena ponuda: Zlato je resurs sa ograničenom ponudom. Za razliku od fiat valuta koje centralne banke mogu štampati u neograničenim količinama, zalihe zlata su ograničene i rastu relativno sporim tempom. Ova ograničenost pomaže zlatu da zadrži svoju vrednost tokom vremena.
2. Univerzalna prihvaćenost: Zlato je priznato kao vredan resurs širom sveta. Bez obzira na to gde se nalazite, zlato je standardizovano širom sveta i može se lako pretvoriti u gotovinu ili druge robe i usluge.
3. Niska korelacija sa drugim finansijskim instrumentima: Zlato ima nisku korelaciju sa tradicionalnim finansijskim instrumentima kao što su akcije i obveznice. Ovo znači da kada cene akcija padaju, zlato često zadržava ili čak povećava svoju vrednost, čineći ga idealnim sredstvom za diverzifikaciju portfolija. Ovo se i desilo 2008, u jeku svetske finansijske krize. Kada je američka berza S&P 500 izgubila 50% svoje vrednosti, cena zlata je skočila za čak 25%.
17. 12. 2024.
Policiji bi bolje bilo da hapsi političare ogrezle u tenderašenju i ''nabavkama''.
Dule čitalac