„Juri“ i „Šinvonu“ istekli ugovori sa državom, efekti poslovanja skoro nevidljivi

Fabrikama kojima su plaćeni milioni da otvore pogone na jugu Srbije, kao što su Jura, Šinvon ili Leoni, u kojima radnici uglavnom motaju kablove, istekli su ugovori sa državom, pa bi svakog dana mogli da se “spakuju i odu” i pored miliona evra koje su dobili iz budžeta. Stručnjaci ističu da je ovakav model subvencionisanja koji se praktikuje već godinama – loš, ekonomski neisplativ i bez efekta.

Skoro 50 miliona evra dobile su pomenute 3 strane kompanije da na jugu Srbije otvore svoje proizvodne pogone, u kojima uglavnom radi “jeftina radna snaga”. Milioni iz državne kase dati ovim fabrikama se fino zovu subvencije, pojašnjava dugogodišnji novinar i ekonomski analitičar Miša Brkić, što zapravo znači da ih je na ove prostore privukao novac, a ne dobar poslovni ambijent.

Kako su došli, tako bi mogli i da odu, jer je prema podacima Ministarstva privrede, nekoliko fabrika sa juga Srbije ispunilo svoje obaveze iz ugovora i više ih ništa ne sprečava da presele pogone u neku drugu državu.

Brkić potvrđuje da bi moglo da se dogodi da neka od fabrika koje posluju u Nišu, Leskovcu i Prokuplju otpusti radnike i preseli pogone, jer kada kompanije potroše subvencije više im se ne isplati da posluju i traže bolje uslove.

Ovo što im mi nudimo, to je ono – ‘ajde da ih potkupimo da dođu tako što ćemo im dati subvencije i dok je tih subvencija oni će imati ekstra profit i poslovaće ovde. Kad im to prestane, njihova “klika poslovanja” se potpuno menja, imaju manju zaradu, teže opstaju, počinju da gledaju koliki su im troškovi i kažu “pa nama se više ne isplati da sedimo ovde, idemo mi tamo gde će troškovi našeg poslovanja biti toliko mali da mi imamo interes da se preselimo i da tamo pravimo profit” – pojašnjava Brkić.

Ugovori su istekli niškoj i leskovačkoj Juri, fabrici ŠinVon i kompaniji Leoni u Doljevcu, a zasad je izvesno da pogone neće preseliti Jura iz Leskovca, kako je potvrđeno Južnim vestima, dok se još ne zna kakvi su planovi ostalih fabrika.

Dnevno-politički efekti milionskih subvencija

Osim miliona evra koje građani, poreski obveznici, plaćaju za dolazak stranih investitora, oni besplatno dobijaju potpuno opremljeno zemljište na kome će izgraditi fabriku, kao i radnike koji pristaju da rade, uglavnom, za minimalac.

To su jedini poznati “efekti” subvencionisanih fabrika, a Brkić ističe da, iako ta praksa traje više od decenije, i dalje nema podataka o njihovim stvarnim efektima, zato što ih niko ne pravi, jer im ne trebaju.

Efekti su dnevno-politički, a ne dugoročni ekonomski. Kad bi se malo dublje zagrebalo ispostavilo bi se, hajde neću da kažem da sve kompanije koje su došle na subvencije, neće ostaviti neki pozitivan benefit u Srbiji. Ali većina njih je došla da zadovolji kratkoročni interes i da se eventualno izgubi odavde, samo zato što smo im dali pogrešan podsticaj. Mi smo ih potplatili da dođu – ističe Brkić.

Ovaj analitičar ističe da time ne želi da optuži investitore koji su došli u Srbiju i možda planiraju da odu iz nje, jer subvencionisane fabrike samo koriste priliku koju im dajemo i ponašaju se u stilu „dok je ćurki biće i podvarka“.

S druge strane, država koja bi trebalo da štiti građane čije pare daje, krije ugovore koje sklapa sa stranim kompanijama, dodaje Brkić, a „gadi se“ da našim novcem plaća domaće preduzetnike i podstiče domaću industriju, koja bi i nakon istekaka ugovora i faze monitorniga ostala u Srbiji.

Gledaju uglavnom dal’ će se dopasti narodu, biračima i da li mogu da daju neku optimističnu izjavu u smislu “plate su nam tolike, povećali smo zaposlenost, smanjili nezaposlenost, imamo rast”, niko neće da se udubi. Kad pogledate ekonomske pokazatelje na pravi način to su sve šarene laže koje se nama pričaju. Pogotovu niko neće da strateški, razvojno, stavi prst na čelo i vidi da li od tih subvencija mi imamo neke vajde – navodi Brkić.

I dalje je teško doći do zvaničnih podataka kolike su plate radnika u pomenutim fabrikama, a u Leoniju su i jasno rekli da je to poslovna tajna.

Svedočenja radnika su takva da se plate, za one koji su u pogonu, kreću oko minimalca koji, uz noćne smene i povremeni rad vikendom, naraste do tridesetak hiljada dinara.

Koliko su fabrike miliona dobile?

Stranim kompanijama Jura, ŠinVon i Leoni koje posluju u Nišu, Leskovcu, Prokuplju i Doljevcu, prethodnih godina ukupno je isplaćeno iz državne kase 47,75 miliona evra, jer su, prema podacima Ministarstva privrede, ispunili obaveze iz ugovora i prošli faze monitoringa.

Južnokorejska fabrika Jura je među prvima došla na jug Srbije i još 2010. godine je otvorila proizvodni pogon u Nišu, a naredne godine i u Leskovcu, a iz budžeta svih građana dobila je, prema podacima Ministarstva privrede, ukupno 25,5 miliona evra za 3 proizvodna pogona u ova dva grada na jugu.

Taj novac isplaćen je u tranšama, nakon što je, kako navode u Ministarstvu, Jura ispunila obaveze iz ugovora, među kojima je bilo da ukupno ulaganje u Niš i Leskovac bude oko 36,5 miliona evra, kao i da se za nekoliko godina zaposli ukupno 4.000 ljudi. Ova kompanija sada više nema nikakve obaveze prema državi.

Ugovor je realizovan i monitoring je prošao i u fabrici Šinvon u Nišu, dodaju u Ministarstvu, a ova kompanija je iz državne kase dobila 3 miliona evra podsticaja i bila je u obavezi da uloži 8 miliona evra i zaposli 300 ljudi.

I Leoni u Doljevcu, koji je dobio 10,5 miliona evra, kako kažu u Ministarstvu, ispunio je obaveze i prošao monitoring, a uložio je 21 milion evra i zaposlio 1.500 ljudi.

Neki od ugovora realizovao je i prokupački Leoni, kome je isplaćeno 8,75 miliona evra, kada su uložili 10 miliona i zaposlili 1.750 ljudi, ali u Ministarstvu navode da je aktivan još jedan ugovor po kome će dobiti još 5,5 miliona evra ako ulože još 22 miliona evra i zaposle 500 ljudi.

U Ministarstvu privrede pojašnjavaju da je procedura kod subvencionisanih fabrika takva da kada se poklopi istek ugovora sa istekom perioda monitoringa, “završavaju se sve obaveze investitora po ugovoru o dodeli sredstava podsticaja”.

Ukoliko je period monitoringa završen u skladu sa ugovorom, nadležnost Ministarstva privrede po osnovu ugovora o podsticajima prestaje – pojašnjavaju.

U suprotnom, ako se ne ispune obaveze iz ugovora, dodaju, pristupa se izmenama i dopunama ugovornih uslova, koji povlače za sobom moguće smanjenje nivoa dodeljenih podsticaja i u tom slučaju naplatu zakonskih zateznih kamata.