Kako kreirati i sprovesti prekogranične JPP projekte

Zašto JPP – pojam i razlozi za nastanak JPP

Javno-privatno partnerstvo (u daljem tekstu JPP) jedan je od najsnažnijih mehanizama za finansiranje investicionih projekata, posebno ukoliko posmatramo izvore finansiranja na dugi rok. Po definiciji javno-privatno partnerstvo podrazumeva zajedničku akciju javnog i privatnog sektora u cilju obezbeđenja funkcionisanja delatnosti od opšteg interesa, a koju tradicionalno obezbeđuje javni sektor.

Ukoliko sa jedne strane izračunamo vrednost svih planiranih projekata iz zvaničnih strateških dokumenata, a sa druge vrednost svih dostupnih izvora finansiranja kroz budžete lokalnih samouprava, nacionalni, kao i bilateralnih donatora i kreditnih institucija (u odnosu na kreditnu sposobnost javnog sektora), doći ćemo do zaključka da postoji jako veliki jaz između ove dve strane. Naime, želja za finansiranjem projekata je mnogo, dok su dostupni izvori finansiranja jako ograničeni. Rešenje problema efikasnog i održivog razvoja infrastrukture pronalazi se u finansiranju investicionih projekata kroz različite razvijene modele javno-privatnog partnerstva. Suštinski se kroz ovaj model privatni kapital stavlja u funkciju opšteg interesa.

Logično se nameće pitanje, zašto privatni partner ulaže svoja sredstva u projekte od javnog interesa? Odgovor nalazimo u istom razlogu, kao i kod svake druge privatne kompanije, jer očekuje dobit na uložena sredstva. Sa druge strane, mnogo je kompleksniji odgovor na pitanje zašto javni partner prihvata da plaća dobit privatnom partneru, a ne koristi neki od ostalih mehanizama finansiranja investicionih projekata. Naime, ukoliko izuzmemo prethodni zaključak da postoji nedostatak sredstava za finansiranje ovakvih projekata, moramo imati u vidu i činjenicu da je svaki infrastrukturni investicioni projekat specifičan na svoj način.

Prednost JPP modela u odnosu na tradicionalne modele finansiranja ogleda se u činjenicama:

realizacija JPP projekata je znatno brža od recimo finansiranja kroz IPA predpristupne fondove;

JPP projekat podrazumeva podelu rizika između javnog i privatnog partnera, te se javni partner u tom pogledu oseća relaksiranije nego kada bi sam finansirao celokupni projekat;mogućnost primene najnovijih tehnoloških rešenja i metoda, što omogućava kvalitetnije pružanje usluga od javnog interesa.

Isplativost JPP projekta u odnosu na ostale izvore finansiranja procenjuje se kroz metodologiju komparacije vrednosti koji se dobija primenom različitih metoda finansiranja za konkretni projekat. U pitanju je metodologija za analizu dobijene vrednosti u odnosu na uložena sredstva koja se naziva „vrednost za novac“ (Value for money). Iz svega navedenog, zaključuje se da je suštinska karakteristika javno-privatnog partnerstva saradnja, a ne konkurencija.

Elementi (uslovi) za realizaciju JPP

Osnovne pretpostavke za uspešnu realizaciju JPP projekta su postojanje političke volje donosioca odluka,  postojanje zainteresovanosti privatnog sektora za konkretni projekat, odabir dobrog/adekvatnog poslovnog modela, pravilna raspodela rizika i pravilno određivanje subjekata/aktera javno-privatnog partnerstva za konkretni projekat.

Jedna od osnovnih odlika JPP koja u značajnoj meri karakteriše i njegove pravne i ekonomske karakteristike je politička osetljivost, a posebno u državama u tranziciji, kod kojih je ovakav vid finansiranja investicionih projekata još uvek novina. Ova odlika je naročito izražena, jer je raspolaganje javnim resursom u korist privatnog subjekta pod pritiskom i političke i šire potrošačke javnosti. Sa aspekta političke volje, donosioci odluka su odgovorni za pravilno prepoznavanje problema, a u skladu sa tim odgovarajuće definisanje potreba i usmeravanje administracije kojoj je koncept JPP i način njegove primene još uvek velika novina i nepoznanica.

Ključni element za realizaciju JPP projekata je definisanje adekvatnog poslovnog modela. Ovde, pre svega, treba imati na umu kretanje novca i kapitala u projektu kako bi se utvrdilo da li se radi o javno-privatnom partnerstvu, sa ili bez elemenata koncesije, odnosno da li je u pitanju institucionalno ili ugovorno javno-privatno partnerstvo. Kako svaki projekat ima svoje specifičnosti, postoji značajan broj modela koji može da se primeni (DBFO, BOT, DBB...). Međutim, ono što je zajedničko u skoro svakom JPP modelu je to da je imovina u javnom vlasništvu, bez obzira ko je finansira (privatni ili javni partner). Privatni partner za uzvrat dobija pravo vršenja usluga, odnosno obavljanje delatnosti od javnog interesa.

Glavni subjekti koji se javljaju u projektu JPP su javno telo, javni partner i privatni partner. Ključna uloga Javnog tela u projektu ogleda se u njegovoj operativnoj ulozi koju ima, jer je u pitanju subjekt koji sprovodi i realizuje celokupni administrativni postupak projekta. Zbog toga je potrebno biti obazriv prilikom određivanja javnog tela i voditi računa da ono ima kako tehnički i kadrovski kapacitet da sprovede postupak JPP, tako i politički autoritet, kao i poverenje političke javnosti.

Zaključujemo da će mogućnost finansiranja investicionih projekata u prekograničnom regionu kroz model javno-privatnog partnerstva sve više dobijati na značaju, uz naglasak na adekvatno postavljanje svih elemenata koji zavise od specifičnosti pojedinačnog JPP projekta.