Kopije brendirane garderobe i po buticima

Od početka godine, skoro sva garderoba sa lažnim markama koju je niška tržišna inspekcija zaplenila, nađena je u legalnom prometu - u prodavnicama, buticima i kod registrovanih pijačnih prodavaca. Ova roba, koja čak i ne mora da bude naročito jeftina, gotovo po pravilu je nekvalitetna.

Da li zbog očekivanja da će “markirana” odeća i obuća duže trajati, ili je iz drugih razloga postalo važno nositi brendiranu garderobu, u svakom slučaju, kupci, često i ne znajući, kupuju falsifikate. Njih ima naročito mnogo među sportskom opremom, posebno patikama, na čiji se kvalitet potrošači najčešće i žale.

Naime, dešava da se patike sa nalepljenim znakom “Nike”, “Adidas”, “Converse” plaćene nekoliko hiljada dinara u prodavnici, razlepe posle par meseci. Kada kupac dođe da zameni robu sa računom, opet nailazi na prevaru.

Kako objašnjava predsednik Centra za zaštitu potrošaa “Foruma” Jovan Jovanović, trgovci često pri uvozu određen broj kvalitetnijih patika nose u laboratoriju kako bi za njih dobili sertifikat da roba zadovoljava standarde, a onda “tim sertifikatom pokriju veliku količinu patika 3. i 4. kategorije koje su nekvalitetne i raspadnu se posle mesec dana”.

Vi onda s takvim patikama odete u prodavnicu, oni ih daju na veštačenje istoj laboratoriji koja je izdala sertifikat o kvalitetu robe, i naravno da ona neće da ide protiv svojih prvobitnih nalaza, nego se reklamacija odbije uz obrazloženje da patike nisu pravilno upotrebljavane - kaže Jovanović.

To što se patike prodaju u butiku, ne znači da su original (foto: Martin Howard, flickr.com)Falsifikovana garderoba na naše tržište dospeva uglavnom uvozom iz Turske, Grčke, Makedonije, a u Upravi carina kažu da kada za neku robu posumnjaju da je plagijat, o tome obaveštavaju Odeljenje za zaštitu intelektualne svojine koje kontaktira ovlašćenog predstavnika krivotvorenog brenda i koji može da pokrene postupak za utvrđivanje prava.

Za ono što ipak dospe u legalni promet, zadužena je Tržišna inspekcija. Njen načelnik Goran Macura kaže da je od početka godine na teritoriji cele Srbije oduzeto ukupno oko 5.500 komada razne tekstilne robe, a na teritoriji Niša oduzet je 151 komad odeće i obuće.

Roba koju Tržišna inspekcija zapleni skladišti se u magacinu u Leskovcu. Nakon završenog sudskog postupka, roba za koju je utvrđeno pravo povrede intelektualne svojine se uništava, dok se komercijalna roba prodaje prodaje putem javnog oglašavanja - kaže Macura.

Međutim, problem je što, kako za RTS kaže Goran Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije, carinici i tržišni inspektori nisu obučeni da razlikuju plagijate od originala, te da kontrolu i zaplene rade na osnovu dojave ili sumnjivih papira, dok sve ostalo “prolazi”.

Dešavalo se i da carina, kada oduzme neku robu, nije svesna da je u pitanju plagijat, onda ona tu robu prodaje i ona se nađe u legalnim trgovinama - kaže Papović.

Kako za RTS kažu iz Uprave carina, ako nosilac prava intelektualne svojine utvrdi da je roba falsifikat, a ne dogovori se sa uvoznikom o uništavanju robe ili ne pokrene postupak pred sudom protiv uvoznika, moguće je da se falsifikovana roba na taj način opet nađe u prometu.

"Nema više "brendirane" garderobe na niškim pijacama”

Direktor JP “Tržnica” u Nišu Radovan Milojević tvrdi da na niškim pijacama više nema patika i garderobe sa lažnom markom.

Nema više falsifikovane garderobe na tezgama. Mi nismo dužni da vodimo računa šta registrovani pijačni prodavac prodaje na svojoj tezgi, ali smo kao društveno odgovorno preduzeće prošle godine doneli odluku da suzbijemo prodaju falsifikata i tako pomognemo inspekcijama - kaže on.

Milojević tvrdi da na pijacama više nema lažnih brendova (foto: trznicanis.rs)Milojević objašnjava da su od prošle godine prodavcima koji trguju falsifikovanim brendovima “dali rok da izađu iz te priče”, te da za njihovo definitivno uklanjanje treba vremena.

Međutim, kako kaže, problem sive ekonomije se ne rešava na tezgama, jer pijačari tu robu ne švercuju nego nabavljaju na pančevačkom buvljaku ili u Novom Pazaru, tako da je problem, prema njegovom mišljenju, u velikim uvoznicima koji uvoze lažne brendove i koje ustvari treba kontrolisati i kažnjavati.