Med iz Blaca i na inostranom tržištu
Da kvalitetni proizvodi lako nalaze put do kupaca pokazuje porodica Ristić koja u Blacu proizvodi, kako kažu njegovi članovi, najbolje prirodne lekove - med, propolis, a uskoro će i matični mleč.
Njihovi proizvodi se već 10 godina prodaju na bačkom tržištu, a deo preko zadruga odlazi i za izvoz. O njegovom kvalitetu svedoče analize u Srbiji i Nemačkoj.
Tomislav Ristić preporučuje uzimanje propolisa 2 puta dnevno za jačanje imuniteta Prve košnice Ristići su dobili na poklon od komšije, a danas u podnožju Jastrepca čuvaju 70 košnica. U junu će ih, zahvaljujući donaciji NVO "Eneka" za ekonomsko osnaživanje interno-raseljenih lica, biti još 45.
- Pčelarstvo nije jeftino. Košnica košta oko 5.000 dinara, a da naselite društvo, otprilike još toliko. Ipak, uz veliki rad i trud, može da se napreduje - kaže bivši hemijski laborant u fabrici jestivog ulja u Uroševcu Tomislav Ristić kome pomaže supruga Mirjana.
Oni pčelinje društvo nazivaju najsavršenijim u prirodi jer se u njemu "tačno zna ko, šta i koliko dugo radi".
- Radilice, na primer, žive preko leta od 35 do 40 dana. One prvih 20 rade u košnici, a drugih 20 rade vanjske poslove, donose med, polenov prah i vodu. Podela poslova je fantastična - priča Ristić.
Druga stvar koja u vezi sa pčelama kod njih izaziva divljenje jeste lekovitost njihovih proizvoda.
- Propolis pčele koriste kao antibiotik, njime zatvaraju svaku rupicu manju od 3 milimetra. On pospešuje zarastanje rana, pomaže lečenje gastritisa, čira na želucu, uklanja neprijatan zadah, jača imunitet i deluje kao anestetik. Pčele med koriste kao energetsku hranu, a polenov prah kao izvor proteina - kaže Ristić.
Prirodni lek je i matični mleč koji sadrži amino-kiseline i vitamine koji se na drugi način teško stvaraju u prirodi.
- Mleč je nešto najbolje što pčele mogu da daju. Matica se hrani isključivo njime, zato i može da u aktivnoj sezoni snese 1.500 jaja dnevno, što je količina nekoliko puta teža od nje same. Teška je 2 grama, a njena jaja čak 10 - govori Ristić.
Ovaj pčelar tvrdi da je srpski bagremov med najkvalitetniji u Evropi. Osim njega, Ristići kupcima nude lipov i malo nektarskog od voća.
Koliko će meda dati jedna košnica, pričaju Ristići, zavisi od jačine društva i starosti matice.
- To vam je kao kad se sportska ekipa priprema za takmičenje, pa treba da tempira formu za određeni period. Kod pčela je bitno da su u formi od 1. maja do sredine june, u vreme cvetanja bagrema - objašnjava ovaj pčelar.
Kaže i da mu je iskustvo pokazalo da se kvalitet meda često procenjuje na pogrešan način.
- Neki misle da med kristališe kada nije kvalitetan, ali to je zabluda. Kristalizacija je, nasuprot tome, siguran znak čistoće meda - kaže Ristić.
Preporučuje da se tegla meda ne čuva pored zimnice jer. ako nije dobro zatvorena, lako može da upije miris kisele paprike, a na visokim temperaturama poželjno je da bude otvoren kako bi izašlo malo vlage i postao gušći.
Pomoć za napredak posla
Porodica Ristić je podršku dobila kroz projekat NVO Eneka za ekonomsko osnaživanje izbeglica, interno- raseljenih lica i povratnika vrednost skoro 250.000 evra.
Projekat finansira Evropska unija preko delegacije u Srbiji, dok udeo od 26.400 evra imaju uključene opštine (Blace, Kuršumlija, Sokobanja, Vladičin Han, Žitorađa i Zaječar).
Opremom u vrednosti od 2.000 evra podržane su poslovne ideje 87 domaćinstava iz 6 opština, a za privrednike je bilo organizovano 120 poslovnih i stručnih obuka.
Komentari
Poslednji komentari
Branislav Petrović
08:54 // 25. 1. 2014.
...koji narušavaju nesavesni poljoprivrednici nekontrolisanom upotrebom hemije.Isto tako je problem i u državi koja dozvoljava da svako može da kupi hemiju koliko hoće i da radi sa njom šta hoće.
08:51 // 25. 1. 2014.
Odakle antibiotik u plodištu?Upotreba antibiotika zabranjena je u pčelarstvu!!Srećom,kako kažeš,pored mene ima na stotine savesnih pčelara koji imaju vrhunske medove sa ovih prostora.Problem je u...
Branislav Petrović
13:29 // 23. 1. 2014.
...100 košnica.Na sreču lokacija mog pčelinjaka je na sasvim drugoj strani ove naše lepa zemlje.Iako nije voćarski kraj prolećni gubici su znatni jer naš seljak koristi hemiju za sve i svašta.
Igl Pigl
21:49 // 23. 1. 2014.
Ako si pcelar onda znas da antibiotika moze biti samo u medu iz plodista, a to nijedan normalan pcelar ne dira, ali srecom da si ti jedini pcelar koji proizvodi cist i kvalitetan med.
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.