Mladi naučnik vratio se iz Nemačke i stvorio firmu u Leskovcu
Nakon što je proveo 4 godine u Nemačkoj gde je doktorirao i radio kao istraživač, mladi doktor nauka Vladimir Prokopović vratio se 2016. u rodni Leskovac i osnovao firmu za proizvodnju visokospecijalizovanih hemijskih sredstava. Iako je firma kao mlada na početku morala da se dokazuje, uspeli su da izbore na tržištu i sada planiraju širenje i nova zapošljavanja.
Vladimir objašnjava da odluku se vrati u Srbiju posle završenih doktorskih studija na Univerzitetu u Potsdamu i rada na "Fraunhofer institutu za biomedicinski inženjering" nije doneo preko noći.
U suštini, odluci da se vratim u Srbiju doprinela je i činjenica da sam sve vreme negovao profesionalne i privatne kontakte sa Srbijom, te mogu slobodno reći da nikada nisam ni otišao iz nje. Takođe, na odlazak i na povratak ne gledam kao na konačne kategorije jer živimo u globalnom selu u kome dinamična migracija stručnjaka predstavlja jednu od fundamentalnih sila koje predvode napredak, pojedinci su slobodni da svoju inspiraciju i sreću traže u svakom kutku sveta - objašnjava mladi doktor nauka.
Kaže da je u Leskovcu mogao da računa na infrastrukturu koja bi u drugim zemljama predstavljala značajan izazov, a prednost je i što je ovaj grad bio veliki centar hemijsko-farmaceutske industrije pa ima stručne radnike iz te oblasti.
Odluka da se vrati bila je logična, kaže on; foto: Aleksandra KostićOvaj Leskovčanin, koji je pre 3 godine dobio i gradsko priznanje - Oktobarsku nagradu, ističe da je početak najteži, da je potrebno je mnogo truda, energije, ali da je najvažnija ideja.
Na tržištu postoji velika doza istorijski opravdanog podozrenja prema mladim i domaćim firmama jer je u nedostatku odgovarajuće domaće ponude tržište preplavljeno izuzetno skupim uvoznim sredstvima. Međutim, kupci polako počinju da uviđaju prednost naših proizvoda koji ne samo da zadovoljavaju sve njihove potrebe već su i cenovno veoma konkurentni - kaže Prokopović.
Originalnost, a ne prepisivanje
Vladimirova firma Progen solutions pravi sredstva za čišćenje u industriji i institucijama, poput profesionalnih kuhinja ili klanica, a napominje da su uvek otvoreni da istraživanjem naprave posebne proizvode ukoliko klijent ima specifične zahteve i potrebe.
Sa ponosom naglašavamo da su svi naši proizvodi plod našeg istraživanja, da se ne bavimo prepakivanjem, razblaživanjem i preprodajom tuđih proizvoda - ističe Prokopović.
Kaže i mu je višegodišnji boravak i rad u Nemačkoj koristio, te da mu je profesionalizam koji je iskusio pomogao da jasnije formuliše kako želi da osnuje i vodi posao.
Kult nemačkog kvaliteta, raširen na ovim prostorima, nije bez osnova. Predanost poslu, odgovornost, doslednost i poslovna etika su četiri osnovna stuba nemačkog društva u celini, što se u potpunosti prenosi na ekonomiju - objašnjava Vladimir.
I naučnik i preduzetnik
Ovaj mladi Leskovčanin, koji je doktorirao sa 28 godina, ujedno je i naučnik i preduzetnik, a priznaje da je ta kombinacija podjednako prednost i mana.
Dok se u nauci gotovo sve može jasno odrediti i gde nema mnogo prostora za interpretaciju činjenica jer su zakoni prirode jedinstveni i neumoljivi, u svetu poslovanja realnost nije apsolutna kategorija i može zauzeti najinteresantnije forme. S druge strane, taj dualizam naučnika i preduzetnika koji se konstatno prožima mi i omogućava da već godinu i po dana vodim posao na način koji u ovom trenutku deluje obećavajuće - objašnjava Vladimir.
Napominje da bavljenje privatnim poslom doživljava kao jedan veliki i “konstantan izazov koji je izuzetno zanimljiv, premda često i naporan, naročito na području južnjačkog temperamenta i mentaliteta”.
Kaže da mladi u Srbiji mogu da izgrade svoj biznis, ali im je potrebna ideja, a potom da se okruže ljudima od poverenja i potom budu uporni i istrajni.
Južne vesti predstavljaju mlade lokalne preduzetničke talente koji pokušavaju da uspeju u Srbiji. Program promoviše uspešne mlade preduzetnike i preduzetnički duh u tradicionalno konzervativnim i pasivnim opštinama južne i jugoistočne Srbije na putu ka ulasku u EU.
Komentari
Poslednji komentari
bata
01:45 // 28. 2. 2019.
sve se može kad se hoće.... najlakše je da se kuka i plače.
dipl.građ.inž.
17:47 // 27. 2. 2019.
Naravno da se čovek vratio, i ja sam se npr.vratio i puno ljudi znam koji su se vratili. Sve visoko obrazovani. Nema ništa prirodnijeg od toga. Idu samo ljudi koji ne mogu ovde da nađu posao ili se profesionalno ostvare. Treba i ići i videti svet ali i vratiti se u svoju zemlju a za bolje društvo, moramo svi zajedno da se izborimo. To znači, izlazite malo više petkom!
Djoka
20:07 // 27. 2. 2019.
Ne verujem ti.
zahav
08:43 // 28. 2. 2019.
to što odeš u šverc ili na 7 dana na crno more se ne računa u odlazak.
Zlaja Bass
10:44 // 9. 10. 2020.
U danasnje vreme u inostranstvo idu samo oni koji ne znaju o cemu se radi u inostranstvu i oni koji nemaju posao ili ni srednju skolu . Svaki covek pa makar iz oblasti drustvenih nauka ako ima bilo sta u Srbiji da radi, nece otici. Nije stvar novca, stvar je podneblja kojem mi ne pripadamo. Dakle Nemacka i Svajcarska je svakom prosecnom nasem coveku misaona imenica, ali realnost je nesto drugo.
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.