Mraz u Toplici opustošio zasade voća i povrća, šteta u milijardama
Jutarnji mraz koji je zahvatio Toplički okrug 22. i 24. aprila, kada se temperatura spustila i -5, u najboljim procenama je prepolovio ovogodišnji rod.
Iako još nema zvaničnih podataka kolika je tačno šteta, procena je da je uništeno najmanje 40 posto zasada, a negde roda najverovatnije neće ni biti.
Ratari kažu da je šteta neprocenjiva i da će oni koji žive isključivo od poljoprivrede, biti u problemu kako da prežive i opstanu ove godine.
Kažu da je otkupna cena voća, posebno višnje i šljive, po kojima je poznat Toplički kraj, već dugi niz godina ispod granice rentabilnosti proizvodnje, pa se zarađivalo tek da bi se održala proizvodnja.
Ovo je jedna od većih šteta koja je naneta poljoprivredi u Blacu, a kako čujem čitavoj Toplici. Mraz je gotovo 100 % uništio zasade šljive, višnje, jagode, maline, kupine, oraha... Veliki broj stanovnika blačke opštine preživljava isključivo od poljoprivrede i ovo je veliki udarac za sve nas – tvrdi Radivoje Krstović iz Blaca.
U Blacu šteta 3 milijarde dinara
Nezvanična je procena da je samo na teritoriji opštine Blace šteta oko 3 milijarde dinara, što je bezmalo 5 godišnjih budžeta ove Opštine.
Nešto bolja situacija je u Prokuplju, gde je formirana mešovita opštinska komisija za procenu štete i čekaju se zvanični rezultati.
Nezvanično, procenja šteta na zasadima višnje i vinove loze od 30 do 40 odsto, šljive od 70 do 80, oraha skoro 90 posto!
U koliko ostane prošlogodišnja cena otkupa, to će praktično značiti da će poljoprivrednici sa velikom mukom dočekati sledeći rod.
Godinama proizvođači i poljoprivrednici siromaše, dok se otkuljivači bogate. Država im dozvoljava da nas ucenjuju i zarađuju na našem znoju i muci. Jedva smo se prethodnih godina izborili sa bolešću žilogriz koji je desetkovao voćnjake, a sada nas i bog kažnjava. Sve u svemu, najbolje je dići ruke od poljoprivrede, prijaviti se na socijalu i sigurno bi bolje živeli – tvrdi Saša Stanković, ratar iz sela Stara Božurna.
I pored činjenice da je prepolovljen rod, troškovi obrade ostaju isti, jer se zasadi moraju redovno tretirati preparatima i hemijom kako bi opstali za narednu godinu.
"Slaba vajda od osiguranja jer je procedura naplate komplikovana"
Gotovo da ne postoji poljoprivrednik u Toplici koji je svoj zasad u ovom periodu osigurao u nekoj od osiguravajućih kuća.
Upravo zbog niske cene otkupa uzdamo se u sreću i boga da nas ne zadesi neka elementarna nepogoda. Ruku na srce, ni osiguravajuće kuće nisu fer prema poljoprivrednicima jer je komplikovana procedura procene nastale štete, što dodatno obesmišljava osiguranje – tvrde poljoprivrednici.
Na teritoriji prokupačke opštine gotovo 50 % stanovništva se bavi i preživljava od poljoprivredne proizvodnje i to najviše voćarstvom i uzgojem višnje i šljive.
Procena je da je na teritoriji prokupačke opštine pod zasadom višnje oko 2.000 hektara, dok prema zvaničnim podacima u blačkoj opštini ima oko 2,5 miliona stabala šljive, a u poslednje vreme sve češće niču zasadi višnje, maline, kupine, jagode.
Komentari
Poslednji komentari
Milosav
11:16 // 3. 5. 2017.
Sad će barem ovi jadni hladnjačari da isprazne malo te pune hladnjače što svake godine ne mogu da prime višnju, pa moraju siroti otkupljivači da je otkupljuju po maloj ceni. Raduj se narode, možda podignu naredne godine cenu jedno 2-3, možda i 5 dinara!
Milan
11:34 // 30. 4. 2017.
Ništa ne brinite, za šljivijadu dolazi Ceca i sve će manje da boli. A za dve godine i na vrbama će rađati šljive.
Nikola
20:38 // 29. 4. 2017.
I pcelari su ostali kratkih rukava i ove godine... pitanje je da li se u ovoj zemlji isplati baviti se pcelaratvom.
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.