Na raspravi o budžetu primedbe Nišlija zbog kasnog poziva, opozicija traži više novca za sport i besplatne udžbenike

Nekoliko građana i predstavnika niške opozicije došlo je u Gradsku kuću na javnu raspravu o Nacrtu budžeta za 2023. godinu, koji je projektovan na oko 13,4 milijardi dinara. Najviše primedbi bilo je na račun toga što je poziv stigao u poslednji čas. Zamerke se tiču i toga što je budžet tri puta manji od novosadskog, što se nedovoljno izdvaja za sport, zaštitu životne sredine i osobe sa invaliditetom.

Gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski budžet za narednu godinu opisuje kao razvojni, načelnica Uprave za finansije Nina Ilić kao razvojni i socijalni, dok predsednik Skupštine Grada Boban Džunić kaže da je to jedino mogući budžet s obzirom na situaciju u okruženju.

foto: JV / Tamara RadovanovićIlić ističe da su se “kretali u okvirima koje je dalo Ministarstvo” i da je iznos 13.441.791.397 dinara.

Najviše prihoda, oko 50%, jeste od poreza na zarade. Slede prihodi od poreza na imovinu, a sledeći po značaju je prihod od doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta - objašnjava načelnica Uprave za finansije.

Kada je reč o rashodima, Ilić kaže da su povećani oni koji se odnose na Upravu za društvene delatnosti u odnosu na 2022. - socijala, osnovno i srednje obrazovanje, narodna kuhinja, primarna zdravstvena zaštita, kultura, umetnost, sport i drugo.

Ta Uprava učestvuje u budžetu sa 32,82%. Odmah iza nje je KLER sa 26,73% i Uprava za komunalne delatnosti i inspekcijske poslove sa 19,03%. To su okosnice oko kojih se ovaj budžet i vrti - navodi Ilić.

Sotirovski kaže da će naredne godine moći da se razmišlja o tome da budžet bude preko 14 milijardi dinara, da se nikada nije više gradilo u Nišu nego 2022. godine i da “ne vidi rezultate onaj ko ne želi da ih vidi”.

Kritike na račun toga što su građani imali jedva 24 sata da pogledaju Nacrt

foto: JV / Tamara RadovanovićJedan od Nišlija koji je prisustvovao raspravi pitao je zašto je sednica zakazana devet sati pre održavanja, da li za to postoji određeni razlog ili je jedini cilj bio da što manje ljudi dođe.

Sotirovski mu je odgovorila da je reč o raspravi, a ne sednici, a na pitanje o tome da li je 24 sata dovoljno da se ljudi upoznaju sa Nacrtom budžeta od oko 140 strana, rekla je - zavisi ko ga sagledava.

Džunić je naveo da je to samo kostur i da će on moći da se menja, kao i da je reč o prvom poluvremenu, a da će drugo biti u Skupštini, kada će se ponovo debatovati u budžetu.

I odbornik koalicije “Niš, moj grad” Branislav Jovanović istakao je da nije ni pogledao Nacrt jer je on kasno objavljen, a kao primedbu je izneo to što uz budžet, kako smatra, treba da se nađe i Program izgradnje grada.

Poziv na javnu raspravu nekoliko sati pre njenog početka Miloš Pešić iz Stranke slobode i pravde opisao je kao sraman.

Besplatni udžbenici, više novca za sport i za osobe sa invaliditetom - neki od predloga

foto: JV / Tamara RadovanovićJovanović je govorio i o neispunjenim obećanjima gradske vlasti u ovoj godini, gde je izdvojio EXPO centar, stadion, proširenje piste na Aerodromu, izmeštanje pruge iz centra grada, izmeštanje glavne autobuske stanice, sanaciju deponije i gimnastički centar.

Socijala treba da služi da se direktno pomogne građanima, za besplatne udžbenike i slično, a ne za plate. Goricu, Parking servis i Vodovod treba spojiti u jedno preduzeće i tako uštedeti. Javna komunalna preduzeća treba dobit da uplaćuju Gradu, a akva-park nam nije potreban - poručuje on.

Milanu Milenkoviću iz Narodne stranke “bode oči” to što je niški budžet tri puta manji od novosadskog, ali se gradonačelnica usaglasila sa tim i zaključila da je to trenutno nedostižno.

Milanović je upozorio i da je sport marginalizovan, da se smanjenje novca koji se izdvaja za tu oblast odražava na rezultate i da su tereni u školama u jako lošem stanju.

Pešić iz SSP-a predlaže da se uveća iznos za zamenu kotlova i fasada, za ugradnju solarnih panela i edukaciju o zaštiti životne sredine, kao i za osobe sa invaliditetom i za poljoprivredu.

Da treba izdvajati više novca za osobe sa invaliditetom rekao je i Bojan Mojašević iz Udruženja “Dan”, koji pojašnjava da je za usluge ličnih pratilaca potrebno oko 40 miliona dinara, a da je izdvojeno tek 15.

Sotirovski mu je odgovorila da je i to uvećanje, jer je ranije bilo 10 miliona, ali da i tih 15 može da se poveća kroz rebalans, ako bude više dece kojoj je pratilac potreban.