Na selu stiču prvo radno iskustvo u struci
Mogućnost da steknu iskustvo u profesiji za koju su se školovali, a da im pritom „teče“ radni staž i budu osigurani, ima 14 mladih iz Pirotskog okruga koji pripravnički staž obavljaju u ruralnim područjima.
Tako dvoje njih prvi put radi u struci u selima Gornje Krnjino i Ljuberađa kod Babušnice, petoro je u selima Poljska Ržana, Držina i Gnjilan kraj Pirota, troje u Beloj Palanci, a četvoro pripravnika u mestu Željuša pokraj Dimitrovgrada.
Neki od pripravnika su prehrambene struke, troje mašinske, jedan tekstilne, a najviše ih je sa obrazovanjem iz oblasti ekonomije. Jedna od četvoro pripravnika na pripravničkom stažu u agenciji za knjigovodstvo u selu Željuša jeste mlada Nadica Andonov. Ona je završila Višu poslovnu školu, ali nikada nije radila u struci.
Prvi put sam se u praksi susrela sa onim što sam učila u teoriji. Jeste naporno, ali puno mi znači ovo iskustvo. Nadam se da ću, kad istekne ovih 9 meseci staža, moći da nađem posao u ovoj struci – kaže Nadica.
Četiri pripravnika uči veštine knjigovodstva; foto:FB EU pomoć teže zapošljivim grupamaI dok su Nadica i Jovana, koje imaju diplomu više škole, o knjigovodstvu uče 9 meseci, staž od 6 meseci u ovoj agenciji završila su dva pripravnika sa srednjoškolskim obrazovanjem.
Jedna od njih, koje su već završile sa stažom, zaposlila se u Pirotu. Zato mislim da je njima ovo iskustvo veliki plus u biografiji. Živimo u malim mestim i svi se znamo, tako da kada konkurišete za posao, ako neko zna da ste radili kod nekog knjigovođe, svakako imate prednost – objašnjava Sanela Tričkov Georgiev, vlasnica knjigovodstvene agencije u selu Željuša.
Ovaj program pripravnika, specifičan po tome što se zapošljavaju ljudi iz malih mesta kod poslodavaca u takozvanim ruralnim područjima, deo je projekta „Pomoć teže zapošljivim grupama“ . Projekat finansira Evropska unija sa 6,5 miliona evra, a sufinansira Nacionalna služba za zapošljavanje sa 3,5 miliona evra.
Zapošljavanjem u svojstvu pripravnika, nezaposleni stiču sva prava koja proizilaze iz radnog odnosa - radni staž, penziono i zdravstveno osiguranje, kao i platu.
Nacionalna služba poslodavcima refundira sredstva za troškove dela zarade sa pripadajućim porezima i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje lica uključenih u program, na mesečnom nivou, do 28.400,oo dinara, za pun fond radnih časova – objašnjavaju u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.
Napominju da je program pripravnika mera koju sprovode već duže vreme i da se ona u praksi pokazala kao veoma delotvorna.
Mladi teško zapošljiva kategorija
U opštinama Pirotskog okruga prosečna stopa nezaposlenosti je 43 odsto, a među onima koji su bez posla veliki deo čine mladi. Upravo zato je Nacionalna služba za zapošljavanje svrstala mlade u kategoriju teže zapošljivih. Među tim mladima najviše je onih bez ili sa niskim kvalifikacijama.
Kako bi se broj nezaposlenih smanjio, NSZ je dobila direktan grant iz programa EU-IPA 2012 koji treba da pomogne povećnju delotovornosti politike zapošljavanja prema ugroženim grupama. Tim sredstvima finansira se projekat “Pomoć teže zapošljivim grupama”.
Osim programa pripravnika, u sklopu ovog EU projekta finansirani su karavani za zapošljavanje, klubovi za traženje posla, centri za informisanje i profesionalno savetovanje i samouslužne radne stanice, kao i obuke za potrebe tržišta rada za osobe sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje.
Nezaposlenost mladih u Srbiji predstavlja jedan od najvećih problema sa kojima se suočava naša zemlja. Prema izveštaju o globalnoj konkurentnosti 2016/2017 Svetskog ekonomskog foruma, Srbija je rangirana na 136. mestu od 137 zemalja. Najveći broj nezaposlenih, prema izveštaju, predstavljaju mladi iz južne i jugoistočne Srbije. U narednom periodu, Južne vesti će se baviti istraživanjem ovog problema, kroz analizu trenutnog stanja i načinima borbe protiv nezaposlenosti mladih, a sve kroz programe podrške i pomoći koje nude EU i SAD.
Komentari
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.