Pada broj putnika na niškom aerodromu, a još više kargo-saobraćaj

Prvi kvartal poslovanja Aerodroma “Konstantin Veliki” u 2019. pokazuje da je u odnosu na prošlu godinu sada 10. 000 putnika manje, 15 aviona manje, a robe čak za 150.000 tona. Dok sa aerodroma objavljuju samo statistiku, bez objašnjenja, Mladen Jovanović iz NKD za ovaj kargo pad kaže da je država očigledno taj izvor prihoda prebacila na Beograd. Za brojku putnika ima drugu dijagnozu – aerodrom nije uspešan u promociji svojih usluga.

Prva 2 meseca 2019. godine u poređenju sa 2018. pokazala su da je broj putnika sve manji, a taj negativni trend nastavio se i u martu, na aerodromu koji za razliku od istog perioda prošle godine sada vode državni delegirani rukovodioci.

Kvartalni presek kaže – broj putnika pao je za 11%, a kargo – saobraćaj za 61%. u odnosu na prvu četvrtinu 2018.

Dosledni protivnik poklanjanja gradskog aerodroma državi Mladen Jovanović iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju i ovaj negativan trend povezuje sa centralizacijom.

Centralizacija ubija život na lokalu. To smo se uverili u svim oblastima života, pa evo sada i u aviosaobraćaju. Zato Srbija van Beograda polako ali sigurno nestaje. Da li ste ikada čuli da se aerodromom u Marseju upravlja iz Pariza? Da li možete zamisliti da direktor aerodroma u Minhenu čeka naređenja ili odobrenja iz Berlina za svaku odluku koju treba da donese? Takva praksa nigde ne postoji u svetu jer je neefikasna, loša i neposlovna – kaže Jovanović.

Posledica te neefikasnosti, kaže Jovanović, jeste i trajno zatvaranje jedne linije, kao i privremeno zatvaranje druge.

Preko toga, brojke pokazuju da se broj putnika smanjuje u većoj meri od broja linija (broj aviona u martu je manji za 5%, a broj putnika za 11%). Dakle, aerodrom je manje uspešan i u promociji u odnosu na prethodno vlasništvo. Prvi put od 2015. godine imamo pad broja putnika i to u prvoj godini novog vlasništva – rekao je Jovanović.

Šta će biti dalje?

Subvencije za nove linije trebalo bi da krenu od 1. jula, pa bi i brojke trebalo da budu bolje.

Ipak, Jovanović podseća da se subvencije izdvajaju samo za nekomercijalne linije – one koje gube više novca nego što su u stanju da zarade, pa će to biti nerealno povećanje broja putnika.

Subvencionisane linije će trošiti novac građana, a pitanje je da li će aerodrom uspeti da naplati svoje usluge. Posebno ako na konkursu dobije Air Serbia koja je poznata po tome da godinama ništa nisu plaćali aerodromu Nikola Tesla, a da im je država jednopotezno obrisala sva dugovanja – navodi Jovanović.

To je bio slučaj 2016. kada je Aerodrom Nikola Tesla odlukom Vlade ostao bez 22 miliona dolara, koliko je Air Serbia dugovala.

Jovanović zaključuje da se niški aerodrom od simbola uspeha i razvoja pretvara u poligon za sumnjive budžetske poslove Vlade Srbije iz koje, do sada, pad broja putnika nisu komentarisali.