Pasi Poljana bi mogla da se greje na biomasu

Iako modernizacija sistema daljinskog grejanja u Nišu još nije stigla do ekološki najpovoljnijih energenata i obnovljivih izvora kakva je i biomasa, iz rukovodstva ovog preduzeća najavili su da bi u Pasi Poljani mogla da bude izgrađena kotlarnica koja koristi ovaj energent umesto mazuta.

Inače, kako objašnjavaju, prilikom opredeljivanja za biomasu, najvažniji aspekt je “obezbeđivanje konstantnog i dugoročnog izvora ovog energenta”, što, dodaju, deluje jednostavnije nego što jeste. Zbog toga mnoge opštine u Srbiji samo deo korisnika greju na biomasu. Ipak, plan je da se ovakvo gorivo troši za grejanje korisnika u Pasi Poljani.

Što se tiče Niša, ozbiljno razmatramo da u Pasi Poljani izgradimo novu kontejnersku kotlarnicu koja bi koristila biomasu kao energent jer je gas tu nedostupan. Kotlarnica bi preuzela postojeće korisnike koji se trenutno greju preko mazutne, plus još neke nove korisnike, a pre svega školu - navode iz Toplane.

Inače, biogorivo nastaje od materija biljnog ili životinjskog porekla, a to je najčešće industrijski ili poljoprivredni otpad. U Srbiji već 10 toplana prelazi na ovaj energent uz pomoć kredita Nemačke razvojne banke.

Osim prelaska na efikasnije energente, plan i automatizacija podstanica

Za rekonstrukciju i poboljšanje sistema, Toplana već koristi kredite Nemačke razvojne banke (KfW), a do sada je učestvovala u sve 4 faze. Novcem koji su dobili preko ovog kreditiranja, obnovljena je i toplana "Jug", koja greje centar Niša, zamenjeni su mnogi delovi podstanica, ugrađeni kalorimetri i obnovljene podstanice. Niška Toplana je za ove namene uzela više od 7 miliona evra kredita.

Ubuduće bi, prema rečima v. d. direktora ovog preduzeća Predraga Milačića, fondovi EU trebalo da budu dostupniji za finansiranje projekata vezanih za grejanje, a naročito vezano sa poglavlja 15 - energetska efikasnost i 27 - zaštita životne sredine.

Naravno, ti fondovi nisu nekakav imaginarni bankomat, već kvalitetom projekata koje delegirate morate da se izborite za obezbeđenje tih sredstava. Toplana intenzivno radi na pripremi projekata koje će ubuduće delegirati i nadamo se da ćemo u tome biti uspešni. Neke od projekata ćemo izrađivati samostalno, a neke u saradnji sa Gradom - navodi Milačić.

Planovi su da se pare ulažu u to da sve kotlarnice koje rade na mazut pređu na ekološkije energente, kao i da se ceo poslovni prostor koji koristi Grad priključe na Toplanu.

Širenje mreže magistralnih toplovoda kako bi daljinsko grejanje bilo dostupnije novom stambenom i poslovnom prostoru. Smanjenje emisija štetnih gasova iz kotlarnica. Povećanje efikasnosti rada postrojenja i distributivne mreže - planovi su za investicije.

Osim toga, pare će da se ulažu i u razdvajanje podstanica koje napajaju više zgrada i u automatizaciju rada toplotnih izvora i podstanica, uz mogućnost njihovog "daljinskog nadzora kao i nadzora rada distributivne mreže".

U planu je i izgradnja makar jednog kogenerativnog postrojenja - proizvodnja i električne i toplotne energije - kaže Milačić.

Austrija dobar primer energetske efikasnosti

Godišnja ušteda bi bila ogromna kada bi se javne zgrade grejale na biomasu, kaže predsednik Opštine Niška Banja Dejan Jovanović, koji je bio u studijskoj poseti Privrednoj komori Austrije. U ovoj zemlji se, dodaje, mnogo polaže na energetsku efikasnost, do te mere da oni koji imaju kuće koje čuvaju energiju manje plaćaju porez.

Svaka kuća ima nalepnicu sa kategorijom i svako može da vidi koliko energije se troši. Austrijanci neverovatno mnogo polažu pažnje na uštedu energije jer su oni tu našli izvor novih radnih mesta - kaže Jovanović.

Država ih je, dodaje, u vreme kada su uvodili biogas i biomasu, subvencionisala sa 50 %, a sada učestvuje sa 30 % para koje se ulažu u ovakve sisteme.

Podsetimo, zbog gubitaka u starim podstanicama kao i curenja na mreži gde je nekoliko zgrada povezano na jednu podstanicu, građani dobijaju mnogo veće račune u odnosu na to kakvi bi bili kada bi se obračunavalo samo ono što potroše u svojim stanovima. Problem su, kako su kazali u Toplani, i stare zgrade koje su energetski neefikasne i rasipaju energiju.

U Nišu ima 2.600 korisnika koji iz ovih razloga imaju enormno veće račune za grejanje, a iz menadžmenta Toplane zasada traže privremeno rešenje kako da "pomognu ove korisnike".