Počela reforma inspekcija - u Nišu kažu da je najveća prednost saradnja sa privrednicima pre kažnjavanja

Aktuelna reforma inspekcijskih službi donela je brojne novine za građane i privrednike, a jedna od najvažnijih je to što preko kontakt centra republičkih inspekcija mogu da prijave probleme. Inspekcije takođe više nisu tu samo da bi kažnjavale, a predsednik Regionalne privredne komore Niš Aleksandar Milićević upravo kao najveću prednost izdvaja to što se sa represivnog sve više prelazi na preventivno delovanje.

Praksa da privrednici rade i greše, a inspekcije ih kažnjavaju, sve više se menja zbog saradnje dve naizgled suprotstavljene strane. Reforma inspekcijskih službi doprinela je tome da inspekcije sve više imaju i savetodavnu ulogu za privredu.

Na sajtu www.inspektor.gov.rs republičke inspekcije objavljuju obavezne obrasce i kontrolne liste, kao što je propisano Zakonom o inspekcijskom nadzoru i postupke u okviru njihovih nadležnosti. Privrednici zato unapred znaju šta inspekcije od njih mogu da traže tokom inspekcijskog nadzora.

Sada se sve redovne inspekcije na terenu sprovode u skladu sa tim objavljenim listama. Ovo je od velike važnosti za privrednike, jer im omogućava predvidivo poslovanje, pošto na pomenutom sajtu mogu da pronađu sve informacije o uslovima koje moraju da ispune kako bi poslovali u skladu sa propisima.

Da reforma ima koristi za privredu pokazuju dosadašnja iskustva sa juga Srbije, objašnjava predsednik Regionalne privredne komore Nišavskog, Pirotskog i Topličkog okruga Aleksandar Milićević, a izdvaja prelazak sa onog represivnog na preventivno delovanje.

To znači da se više ljudi opominju, upoznaju sa pravilima, sa svim stvarima kojih treba da se pridržavaju u svom radu kao privatne firme, nego da budu kažnjeni kao prekršioci. To je pozitivna stvar, jer svakako je mnogo bolje upoznati se sa nekim propisima, biti opomenut, ispraviti neki prekršaj, nego da se odmah kažnjavaju ili da se zatvara firma. Jer kada se zatvori firma i država ostaje bez prihoda od poreza, i radnici bez plate i vlasnik bez zarade. To je najgora varijanta, tako da ove novine privreda pozdravlja maksimalno - kaže Milićević.

Kao dobar primer u praksi izdvaja period vanrednog stanja i pandemije - inspekcije su tada više radile na prevenciji nego što su kažnjavale. Ipak, mnogi nisu radili skoro dva meseca, među njima i oni koji su "na udaru" inspekcija poput ugostitelja, pojašnjava Milićević, ali su se i pravila menjala, nekada iz dana u dan, te smatra da je dobro što fokus inspekcijama nije bio na kažnjavanju.

Milićević kaže i da su privrednici upoznati sa reformama inspekcijskog sistema, jer često organizuju događaje u Privrednoj komori i sami pokreću inicijative od kojih su neke i uspešno sprovedene.

Kao jedan od najvećih rezultata saradnje privrednika i inspekcija izdvaja smanjenje taksi za reklamiranje u Nišu, o čemu su Južne vesti već pisale, ali kaže da i ubuduće treba da bude takvih primera.

Reforma inspekcija deo je ukupne reforme javne uprave koju podržava EU. Evropska unija, kroz Sektorsku budžetsku podršku, podržava i reformu inspekcijskog nadzora koja je deo ukupne reforme javne uprave u Srbiji. Ta podrška budžetu iznosila je 3 miliona evra. Reformom inspekcijskih službi smanjuje se administrativno opterećenje za građane i preduzeća i obezbeđuje predvidivost poslovanja i fer poslovno okruženje.

Prijava problema preko Kontakt centar inspekcija

Krajem marta počeo je sa radom i Kontakt centar republičkih inspekcija koji pokriva rad 44 inspekcije na republičkom nivou. Građani i privreda mogu preko sajta www.inspektor.gov.rs, kao i telefonom na broj 011/6350-322, da prijave sve nepravilnosti, među kojima su i one koje su uočili tokom vanrednog stanja zbog pandemije virusa korona i informišu se o svojim pravima i obavezama.

U prvih 6 nedelja dnevno je u proseku stizalo preko 70 različitih prijava, a nadležni kažu da su u prvih mesec i po dana rada Kontakt centra primili više od 3.000 prijava. Niš je po broju podnetih prijava na 3. mestu sa 114 prijave, dok ih je u celom Nišavskom okrugu bilo 130.

Šef tima za reformu inspekcija Dragan Pušara kaže da su se na početku epidemije prijave građana uglavnom ticale straha od nestašice, dok je kasnije bilo sve više onih koje su u nadležnosti Inspekcije rada. Pušara kaže da se prijave koje su u nadležnosti lokalnih samouprava prosleđuju gradovima i opštinama; foto: printskrin

U prvim danima najveći broj primedbi se odnosio na neuobičajeno visoke cene osnovnih životnih namirnica, čak i onih koje su bile zaštićene merama Vlade Republike Srbije kao i cena medicinske opreme, pre svega maski. Kada je tržište stabilizovano, veći broj pitanja bio je u vezi sa radom poput prava na neplaćeno odsustvo, koliko dana poslodavac može da pošalje radnika na plaćeno odsustvo i sva ostala pitanja koja se tiču zaštitne opreme, prevoza na posao i sa posla - pojašnjava.

Pušara objašnjava da se prijave obrađuju i prosleđuju nadležnoj inspekciji, a kao prednost izdvaja to što onaj ko prijavljuje može da ostane anoniman, ali ukoliko se identifikuje dobijaće informacije o sudbini prijave sve do krajnjeg ishoda.

Prijave koje su u nadležnosti lokalnih samouprava, dodaje Pušara, prosleđuju se gradovima i opštinama.

U našem Kontakt centru trudimo se da građane jasno uputimo na nadležnosti ovih inspekcija. U svakom slučaju, kada je primimo mi je prosledimo na odgovarajući nivo lokalne inspekcije, u zavisnosti o kom se gradu ili opštini radi, a stranku uputimo na nadležnost tog grada ili opštine - dodaje Pušar.

Prema rečima državnog sekretara u Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu Zorana Kasalovića, najviše prijava do sada imala je tržišna inspekcija (oko 39%), a nešto manje od pola se odnosilo na nadležnost lokalnih inspekcija. Kasalović kaže da su svi nadzori konstatovali oko 12 % nepravilnosti, što ukazuje na visok stepen odgovornosti i svesti i naših privrednika i građana.

Nema dovoljno inspektora, zapošljavanje u planu

U planu zapošljavanje novih inspektora, kaže državni sekretar; foto: printskrin Državni sekretar pojašnjava da je zbog pandemije i potrebe za efikasnošću, Kontakt centar počeo pre vremena da radi. Objašnjava i zašto je značajan - građani i privrednici mogu bez puno lutanja i gubljenja vremena, kao i bez poznavanja nadležnosti određenih inspekcija da reaguju brzo, prijave nepravilnosti ili nelojalnu konkurenciju. Brza je reakcija i Kontakt centra, dodaje, odakle primedbe stižu do nadležnih inspekcija na postupanje.

Kontakt centar daje dobre informacije i nama koji radimo na reformi inspekcija, a i ono što privrednici iskazuju kao problem da se delegira vladinom timu da se zakonski okviri eventualno promene kako bi se poboljšali uslovi poslovanja u Republici Srbiji - pojašnjava Kasalović.

Problem koji postoji već nekoliko godina je to što nema dovoljno inspektora, a Kasalović kaže da je trenutno njihova prosečna starost 54 godine, te je potrebno i podmladiti ih. Ministarstvo državne uprave je izradilo akcioni plan zapošljavanja novih inspektora koji predviđa da do 2021. godine bude primljeno 1.272 inspektora.

U prvom kvartalu je primljeno 112 novih inspektora, dodaje državni sekretar, a zapošljavanjem novih žele da popune inspekcije, ali i da izmene starosnu strukturu.