Političko zapošljavanje demotiviše mlade da ovde traže posao i tera ih iz zemlje

Nezaposlenost mladih je socijalni fenomen i značajan problem Srbije i našeg grada, smatra docent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Nišu Aleksandar Mojašević koji ističe da je razlog tome što je većina mladih na školovanju, ali i što je zaposlenje lakše uz partijsku knjižicu ili poznanstvo. 

Ističe i da je svaki treći mladi čovek uzrasta od 15 do 24 godine u Srbiji nezaposlen, ali da je situacija ipak povoljnija od 2015. godine kada svaka druga osoba tog uzrasta nije radila. Kaže da je posebno visoka stopa neaktivnosti mladih, onih koji ne rade i ne traže posao. Ona je u 2015. i 2016. godini iznosila 70 %. Jedan od razloga za to je, smatra Mojašević, činjenica da je većina mladih na školovanju.

Kod nas samo 1,1 % mladih uzrasta od 15 do 19 i 8,8 % uzrasta od 20 do 24 i radi i školuje se, dok je u Evropskoj uniji taj procenat veći - 11,1 % u uzrastu od 15 do 19, odnosno 16 % u uzrastu od 20 do 24 godine. 

Interesantno je to da je u starosnoj grupi od 25 do 29 godina taj odnos u Srbiji 11,7 % spram 5 % u Evropskoj uniji. Šta to govori? Prvo, da se školovanje kod nas prolongira i, drugo, da se najčešće kombinuje sa privremenim i povremenim poslovima - ističe Mojašević. 

Poređenja radi, stopa nezaposlenosti mladih u Evropskoj uniji prošle godine je iznosila 18,7 %, što znači da je upola niža nego u Srbiji.

“Zaposlenje lakše uz partijsko poznanstvo”

Jednim od uzroka nezaposlenosti mladih on smatra preteranu državnu intervenciji u privredi, koja se, kako kaže, negativno odražava i na tržište rada, a sa državnom intervencijom povezana je partokratija.

Ne treba mnogo mudrosti da bismo uočili da je zaposlenje olakšano ako imate partijsku knjižicu, ili partijsko poznanstvo, u najmanju ruku. To mladi, svakako znaju, što neke od njih demotiviše da traže i nađu posao, te razmišljaju da odu ili stvarno odlaze iz zemlje - kaže naš sagovornik.

Dodaje da nam, stručno rečeno, nedostaju inkluzivne institucije koje bi pospešile privredni rast prateći porast zaposlenosti i životnog standarda. 

Država je, dodaje on, usvojila Nacionalni akcioni plan zapošljavanja za 2017. godinu, u kojem su predviđene i subvencije za zapošljavanje teže zapošljivih kategorija. Tu, između ostalih, spadaju i mladi do 30 godina starosti – bez kvalifikacija ili sa niskim kvalifikacijama i mladi koji posao traže duže od 12 meseci. 

Aleksandar Mojašević: "Ne treba mnogo mudrosti da bismo uočili da je zaposlenje olakšano ako imate partijsku knjižicu"; foto: privatna arhivaNa primer, država preko NSZ dodeljuje jednokratne subvencije poslodavcima od prosečno 200.000 dinara da zaposle mlađe od 30 godina. Postoje i programi samozapošljavanja koji predviđaju jednokratnu pomoć od 180.000 dinara, ali i stručnu pomoć i obuku o preduzetništvu. 

Usvajanje Nacionalnog akcionog plana pokazuje da je država prepoznala nezaposlenost mladih kao ozbiljan problem i preduzela mere za njegovo rešavanje ili ublažavanje. S tim u vezi, otvara se nekoliko pitanja. Prvo, da li je dovoljan ovaj iznos subvencija? Odgovor bi bio da nije, ali je u skladu sa našom ekonomskom situacijom i stanjem u državnom budžetu, koji finansiraju poreski obveznici - kaže Mojašević.

“Programi zapošljavanje nedovoljni ako je stopa privrednog rasta niska”

Takođe, on smatra da ni Nacionalni plan nije dovoljan da bi se rešio problem nezaposlenosti mladih, ali da jeste jedan od dobrih koraka. Kaže i da su programi zapošljavanja nedovoljni ako zemlja beleži nisku stopu privrednog rasta.

Osim države, u programe samozapošljavanja i obuke o preduzetništvu ulaže u inostrani programi poput “Evropskog progresa” ili organizacije poput “Dostignuća mladih”. Ovakva pomoć je, smatra Mojašević, značajna, ali ne i dovoljna.

Ne postoji „čarobni štapić” koji bi rešio ovaj problem. Samim tim, ni programi samozapošljavanja, bez obzira na to da li se finansiraju iz državnog budžeta ili iz evropskih izvora, nisu dovoljni - ističe Mojašević.

Dodaje da je neophodno i da država radikalno reformiše školski sistem koji bi više uključivao preduzetništvo i poznavanje ekonomije. Posebno ga zabrinjava činjenica da je trećina mladih funkcionalno nepismena, budući da su srpski đaci po rezultatima PISA testova ispod proseka. 

Reforma školskog sistema ostaje poseban izazov za našu državu. Idealna situacija bi bila da mladi, koji su tokom školovanja stekli potrebne kompetencije, uzmu subvenciju od države i započnu posao. No, to nije dovoljno, jer je tržište promenljiva kategorija i mladi bi trebalo da se stalno prilagođavaju i uče, uključujući i učenje na svojim greškama - kaže Mojašević. 

“Smanjiti partijsko zapošljavnje i rad na crno”

Smatra i da je važno da se naše zakonodavstvo prilagodi evropskim standardima i da se reformišu institucije. 

Pre svega, najvažnije je da se smanji partijsko zapošljavanje, rad na crno, da se dodatno poveća fleksibilnost tržišta rada i smanje troškovi rada, i onda se može očekivati da će i mere aktivnog zapošljavanja u Srbiji dati rezultate, po uzoru na pojedine evropske zemlje - kaže Mojašević.

Time bi se, smatra on, značajno podigao entuzijazam mladih ljudi da aktivno traže posao, rade u struci i “ne prihvataju bilo koji posao”. 

Ovo je, prema mom mišljenju, prioritetni nacionalni zadatak, ako uzmemo u obzir činjenicu da prema Izveštaju Svetskog ekonomskog foruma imamo najveći odliv mozgova od 140 posmatranih zemalja. To su zabrinjavajući podaci - ističe Mojašević.       

Eventualni ulazak Srbije u Evropsku uniju bi, kako očekuje, doneo još veći odliv naših radnika u razvijene zapadne zemlje, kao što se desilo posle prijema Hrvatske i Poljske u ovu organizaciju. 

No, to ne mora nužno da bude loše, posebno kada je reč o mladim ljudima, koji mogu steći dodatne veštine i iskustvo radeći u inostranstvu. Idealna situacija bi bila kada bi se naši ljudi nakon školovanja, ili rada u inostranstvu, vratili u zemlju i sa sobom doneli stečeni kapital i znanje, što, sudeći po dosadašnjem iskustvu, i nije baš realan ishod - ističe Mojašević.

Nada se da će većina mladih ipak ostati u zemlji, a da će oni koji su otišli da se vrate, a verovatnoća za to se značajno podiže ako država ozbiljno reformiše ekonomske, političke i pravne institucije i izgradi povoljan privredni ambijent.