Poljoprivrednici s juga neobavešteni ili nezainteresovani za pare EU
Iako je najavljeno da bi 175 miliona evra iz pristupnih fondova EU (IPARD), zajedno sa još 50 miliona iz republičke kase moglo biti dostupno poljoprivrednicima krajem godine, mnogi proizvođači sa juga Srbije nisu obavešteni o ovim podsticajima, niti veruju da će im ovaj novac zaista biti dostupan.
Kako je pre mesec dana najavio ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, konkursi za sredstva koja su namenjena poljoprivrednicima, biće raspisani početkom novembra ili krajem decembra jer su, kako je uveravao, ispunjeni svi uslovi za korišćenje namenjenih para.
Međutim, pojedini su izgubili nadu da će Srbija početi da koristi novac koji dobija kao zemlja koja je u pregovorima za članstvo u EU.
Srba Trajković iz Udruženja “Stočar” iz Aleksinca, koje okuplja proizvođače mleka i mesa, kaže da je do sada koristio subvencije države za muzna grla i zemljište, ali da IPARD očekuje poslednjih nekoliko godina. Ipak, smatra da je glavni problem za proizvođače mleka monopol.
Uništenjem “Niške mlekare” oborena je cena mleka, a ona je otkupljivala 150 t mleka dnevno i prerađivala, a konkurecija je kupila i zatvorila. Meni pretpristupni fondovi ništa ne znače kad su mi prodajem “Niške mlekare” uzeli zaradu od 15.000 evra godišnje. Za 150 do 200 tona mleka koje proizvedem godišnje, meni je nema zarada - kaže Trajković.
S druge strane, proizvođači voća iz Udruženja voćara “Matejevac” kažu da nisu ni obavešteni o mogućnosti da će moći da koriste pare koje EU daje za razvoj poljoprivrede i ruralni razvoj.
Nismo obavešteni o tome, nisam upoznat sa tim uopšte - rekao je predsednik Udruženja Aleksandar Vukić.
Foto: Arhiva JVSredinom avgusta je u Srbiju stigla eksterna revizija Evropske komisije, koja bi uskoro trebalo da bude završena. Tada će biti izvesno da li je Srbija ispunila uslove da koristi pare iz predpristupnog fonda za poljoprivredu i ruralni razvoj. Do sada je problem bio u adaptaciji zgrade Uprave za agrarna plaćanja, što je, prema rečima ministra poljoprovrede prevaziđena prepreka.
Mišljenje revizora se očekuje u septembru. Ono je preduslov za ponovno podnošenje zahteva Evropskoj komisiji za prenos upravljačkih i kontrolnih ovlašćenja - saopštili su iz Delegacije EU u Srbiji.
Šta će poljoprivrednici imati od IPARD grantova?
Bespovratna pomoć EU za srpske poljoprivrednike je 175 miliona evra, što će, kako su saopštili iz Delegacije EU, uz učešće Srbije biti više od 400 miliona za proizvođače i ruralni razvoj.
Grantovi iz IPARD programa će, dodaju, doneti direktnu korist srpskim poljoprivrednicima, privrednim društvima i ruralnim zajednicama. Taj novac će moći da koriste da pospeše svoju proizvodnju, ali i da obnove mehanizaciju i mašine.
Kandidati za dobijanje bespovratnih sredstava će moći da iskoriste ta sredstva za do 70% opravdanih troškova - navode.
Grantovi EU će, kako je odlučila Vlada Srbije, biti namenjeni proizvođačima mleka, mesa, voća i povrća i drugih useva. Trošiće se i na preradu i plasman poljoprivrednih proizvoda za mikro, mala i srednja preduzeća koja se bave preradom ovih proizvoda.
Takođe, pare će otići u organsku poljoprivredu, lokalni razvoj u ruralnim sredinama od strane lokalnih akcionih grupa (naročito javno-privatnih partnerstava), raznolikost poljoprivrednih gazdinstava i poslovni razvoj za privatne objekte seoskog turizma i tehničku pomoć.
Ovaj tekst je nastao uz podršku programa “Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj Uniji”.
Komentari
Poslednji komentari
Dusan Ilic
11:34 // 15. 9. 2017.
Svi komentari do sada napisani korektno.Nazalost stanje u sluzbama formiranim kao servis poljoprivredi ne sede Ljudi sa idejom i ambicijom
da se ostvare u oblasti koju rade,a ono malo eventualno kreativnih guse birokratske procedure koje uglavnom propisuje ministarstvo u kome sede takodje Ljudi koji ne korespondiraju sa stvarnoscu.Birokrate su okrutne!
Ivan
12:26 // 14. 9. 2017.
Koji je nacin da se dodje do tih para, niko ne spominje, radi se o pisanju projekata koji obican poljoprivrednik ne bi mogao da napise, u tom slucaju bi morao da zaduzi strucne ljude cije usluge nisu jeftine, sto znaci da dobar deo tog novca nece ni zavrsiti u poljoprivredi.
Micko
14:56 // 13. 9. 2017.
Ova priča sa Niškom mlekarom je pravi primer kakav je odnos prema ruralnim sredinama i kako je nemoguć bilo kakav ravnomerni razvoj i ostajanje ljudi na selu. Stalno se priča o unapređenju stočarstva a gasi se važan otkupljivač mleka sa juga Srbije. Dopuštaju se razni monopoli i nekontrolisan uvoz pa sredstva za razvoj i kada postoje nema ko da uzme jer nema sigurnog plasmana.
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.