Predstavljanje investicionih projekata i inicijativa
U današnje vreme brzog tempa života i poslovanja, protok informacija je veoma brz i većina informacija je lako dostupna svim zainteresovanim stranama. Prave informacije nam omogućavaju i pravilno donošenje odluka i pravilno postupanje u svakoj situaciji. Koliki je značaj pravilnog informisanja govori i narodna izreka "Ko vlada informacijom vlada situacijom".
Međutim, često se dešava da oni koji su zaduženi za prosleđivanje informacija to često ne čine na adekvatan način ili ne čine uopšte. Takavih slučajeva ima u svim oblastima društva i u raznim organizacijama, a takav slučaj nije redak ni u lokalnim/državnim organizacijama od čijih informacija u velikoj meri zavisi i odluka investitora da li da investira u određeno područje, opštinu, region i sl.
Razlozi za ovakvo ponašanje su mnogobrojni i njihovo nabrajanje i analiza oduzela bi dosta vremena i truda. Ipak, ono što se često uočava kod širenja informacija jeste da se ne dostavljaju prave informacije ili da se ne dostavljaju na pravi način. U najgorem slučaju se informacije uopšte i ne prosleđuju. Šturi tekstovi, članci, neproverene informacije, neadekvatno prezentovane informacije su glavni neprijatelji uspešnog prezentovanja investicionih potencijala.
U konkretnom slučaju uspešno predstavljanje investicionih projekata i inicijativa je prvi korak u iskorišćenju nekog investicionog potencijala. Značaj iskorišćenja investicionih potencijala može se uvideti i u činjenici da Republika Srbija na sve načine pokušava da privuče investitore na svoju teritoriju. U poslednje vreme su čak i izjednačeni domaći i strani investitori, a sve sa ciljem da se poveća broj investicionih projekata u Republici Srbiji, a da ne govorimo o brojnim institucijama i organizacijama koje postoje kao podrška investitorima, ili finansijskim i nefinansijskim programima kojima se podstiče investiranje u Srbiju.
Prva borbena linija u bici za investicije jesu lokalne samouprave. Ne postoji nijedan republički ili regionalni organ koji bolje poznaje teritoriju lokalne samouprave od nje same. Iz tog razloga je ovo i najvažnije mesto za sakupljanje i širenje informacija o investicionim potencijalima koje lokalna samouprava ima. Ali, prema dosadašnjoj praksi, već tu nastaju problemi. Ovom prilikom ćemo zanemariti probleme unutar organizacije (hijerarhija, procedure, nerazumevanje značaja pojedinih informacija itd.) i fokusiraćemo se na način kako da jedna lokalna samouprava (ali i druge organizacije koje se time bave) na najbolji način predstave svoje investicione projekte i inicijative.
Informacije - Šta su zapravo informacije? To su jedinice podataka koje dolaze sa svih strana, iz zvaničnih i nezvaničnih kanala, i nisu sistematizovane. Da bi se ta gomila informacija uredila najpre treba definisati informacionu potrebu, odnosno utvrditi validnost i relevantnost informacija i grupisati ih prema važnosti za zainteresovanu stranu, odnosno u našem slučaju za potencijalne investitore. Ali, kako svaki investitor ima svoje zahteve i potrebe za informacijama, prilikom kontakta sa njim vrši se dijagnoza njegovih informacionih potreba i prema tome dostavljaju mu se tražene informacije.
Znanje - Paket informacija za potencijalnog investitora se puni iz različitog znanja. Implicitno znanje je u rukama ljudi ili u njihovim sopstvenim arhivama i stiče se kroz praksu. Ono se može sistematizovati i na taj način postati "kapital u znanju" jedne organizacije (iskustvo nekog od zaposlenih koji dugi niz godina radi sa investitorima i ima znanje koje se ne može naći ni u jednom dokumentu). Javno znanje nastaje tokom istraživanja čiji se rezultati javnosti stavljaju na uvid i daju na korišćenje. Javno znanje je znanje koje se deli i zajednički koristi (studije, istraživanja, ispitivanja, analize) . Znanje organizacije je organizovano znanje organizacije ili njenih delova koje je dostupno zaposlenima preko različitih procedura i sistema (informacije o imovinsko pravnim odnosima za zemljište ili objekte, posedovni listovi, kopije planova za lokacije, dozvole itd.).
Eksterno znanje je znanje drugih organizacije koje su voljne ili dužne da ga podele sa određenim tražiocima ili ga jednostavno stavljaju na raspolaganje široj javnosti (Ministarstvo privrede - Uredba o podsticajima za privlačenje investicija, Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza SIEPA - Informacije o trgovinskim sporazumima, Informacije o finansijskoj podršci investitorima, Poreska uprava Ministarstva finansija - informacije o poreskim olakšicama, Nacionalna služba za zapošljavanje - Informacije o strukturi radne snage na tržištu rada u određenoj lokalnoj samoupravi i sl.).
Organizacija znanja - S obzirom na različitost znanja neophodna je organizacija znanja. Organizacija znanja predstavlja sistematično uređivanje podataka, informacija i znanja radi lakše identifikacije, pristupa i pronalaženja. To u praktičnom smislu znači formiranje ozbiljnih baza podataka iz kojih će moći da se dođe do svih podataka koji su važni za potencijalne investitore.
Prepakivanje znanja - Usluga koja podrazumeva dijagnostikovanje informacionih potreba investitora, pružanje savetodavnih usluga u vezi sa informacijama, njihovo objedinjavanje i sažimanje rezultata i pakovanje u informacioni paket za pojedinačnog investitora. To je dodavanje vrednosti informacijama time što se olakšava fizički i pojmovni pristup do njih.
Širenje znanja - Namerno, retko i slučajno, širenje znanja, naročito kroz direktne kontakte.
Ovo je takođe i razmena i višesmerni protok znanja. Širenje je proces kojim se preko određenih kanala informacija saopštava potencijalnim investitorima i zainteresovanim stranama, ali i potencijalnim svesnim i nesvesnim zagovaračima u određenom vremenskom periodu. Sistem širenja informacija sastoji se od: obaveštavanja, rađanja zainteresovanosti i traženja informacija, formiranja stava, odluke da se potencijal isproba, i prihvatanja/odbacivanja potencijala. Širenje znanja se često pogrešno shvata. To nije samo web sajt, to je i ono što se putem njega šalje, to nije samo brošura, to je i ono što u njoj piše, to nije samo razgovor/sastanak, to je i ono što ste u tom razgovoru rekli. A sve to zavisi od znanja, znanja koje imate ili nemate i umete ili ne umete da iskoristite kako biste na najbolji način predstavili svoje investicione projekte i inicijative.
Upravljanje znanjem - Na kraju, jako je važno dobro upravljati znanjem. Upravljanje znanjem je skup aktivnosti pomoću kojih organizacija kreira, predstavlja, razglašava, organizuje, širi, koristi, čuva, pa čak i uništava znanje. Dobro upravljanje znanjem direktno implicira dobro predstavljanje investitorima, a njihova odluka zavisi upravo Vaših informacija, jer, "ko vlada informacijom, vlada situacijom".
Ovaj projekat se kofinansira od strane Evropske unije kroz IPA Program prekogranične saradnje Bugarska-Srbija.
Ovaj članak je napravljen uz pomoć sredstava Evropske unije kroz “IPA Program prekogranične saradnje Bugarska-Srbija” pod brojem CCI No 2007CB16IPO006. Jedinstveno odgovorno lice za sadržaj ovog članka je Regionalna razvojna agencija Jug d.o.o. i ni na koji način ne može biti tumačen kao stav Evropske unije ili Upravljačkog tela programa.
Komentari
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.