Prolećni radovi u voćnjacima u Toplici, u toku orezivanje i prskanje
Toplički voćari narednih nekoliko dana trebalo bi da završe prolećno prskanje koštičavog voća preparatima na bazi sumpora ili bakra u kombinaciji sa hidratisanim krečom, a kako bi smanjili pojavu štetočina i parazita tokom vegetacije, jer sa prvim pupoljcima biljke postaju najranijivije i zahtevaju adekvatnu zaštitu, savetuju poljoprivredni stručnjaci.
Visoke temperature u februaru nisu obradovale poljoprivrednike u Toplici, jer su voćke ranije krenule sa vegetacijom pa bi pad temperature ispod nule tokom narednih dana u martu pa i aprilu, doveo do izmrzavanja, što bi kasnije smanjilo prinose. Važna zaštita voćnjaka u ovoj fazi razvoja; Foto: Lj. M.
Uporedo sa prolećnim prskanjem, savetuje se da najavljeno toplije vreme ovih dana voćari iskoriste i završe prolećnu rezidbu koja je u toku. Voće se trenutno nalazi u fazi bubrenja pupoljaka i za sada tokom zime mrazevi nisu oštetili voćarske kulture - kaže stručnjak za zaštitu voća u hladnjači u okolini Prokuplja.
Poželjno je upotrebiti veću količinu vode kako bi se biljka što bolje zaštitila, a posebnu ulogu prilikom oprašivanja imaju i pčele.
Poljoprivrednici podsećaju da se prethodnih godina nakon nešto toplijeg vremena u januaru i februaru i kretanja vegetacije, dešavalo da u martu i aprilu dođe do zahlađenja i mraza tokom noći, što je uticalo i gotovo prepolovilo rod u toj godini, a najugroženije su rane sorte koštičavog voća poput kajsije i breskve.
Osim vremena koje utiče na prinose voća i otkupna cena, posebno višnje i šljive po kojima je poznat Toplički kraj, već dugi niz godina je ispod granice rentabilnosti proizvodnje, pa ratari zarađuju tek da bi se održala proizvodnja i delimično pokrili uloženi troškovi, što dovodi do sve većeg broja zaraslih voćnjaka i okretanju poljoprivrednika ka uzgoju drugih kultura u kojima su potrebna manja ulaganja, a može se više zaraditi.
Samo na teritoriji prokupačke opštine gotovo 70% stanovništva se bavi i preživljava od poljoprivredne proizvodnje i to najviše voćarstvom i uzgojem višnje i šljive.
Procena je da je na teritoriji prokupačke opštine pod zasadom višnje oko 2.000 hektara, nešto veća površina je pod zasadom šljive, dok, prema zvaničnim podacima, u blačkoj opštini ima oko 2,5 miliona stabala šljive, a u poslednje vreme sve češće niču zasadi maline, kupine, jagode, pa i borovnice.
Prvi tretman u zasadima pšenice i ječma
Preporuka poljoprivrednih stručnjaka je da se tokom marta i početkom aprila uradi prvi tretman u zaštiti pšenice i ječma.
Te kulture su posejane u optimalnom roku i zbog vegetacije koja je ove godine poranila, ovih dana je pravo vreme da se zaštite od korova, bolesti i štetočina, a prilikom odabira preparata za zaštitu treba voditi računa o razvojnom stadijumu useva.
Prvi tretman je uglavnom vezan za suzbijanje jednogodišnjih i višegodišnjih širokolisnih korova od faze bokorenja pšenice i ječma do drugog kolenceta.
Preporuka stručnjaka je da se obilaze parcele i usevi kako bi se utvrdilo i da li ima simptoma bolesti i po potrebi uraditi tretman fungicidom i insekticidom.
Komentari
Poslednji komentari
A. Šapić
20:36 // 13. 3. 2024.
Da li se kaže Orezivanje ili Obrezivanje? Nek se već jednom zna.
Гага
14:48 // 12. 3. 2024.
..лепо пише"орезивање"...а,ја читам"опорезивање"...дефинитивно...требају ми други"ђозлуци"...!
Dosadnjaković
18:41 // 12. 3. 2024.
Ne samo đozluci!
Branko Petrovic
20:24 // 11. 3. 2024.
Total je "maciji kasalj" u odnosu na pesticide i insekticide kojim se tretira voce i povrce.
Pogledajte kako su napredni poljoprivrednici "zasticeni" kada uzjasu atomizere i sipaju najgori otrov kada nije vreme.
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.