Radnike "na crno" kriju u drugoj smeni
Od početka godine inspekcija rada je otkrila 503 slučaja rada “na crno” u Jablaničkom okrugu. Najviše ih je, kako navode, po građevinskim firmama.
Inspektorima rada se dešava i da prilikom kontrole zateknu po desetak neprijavljenih radnika u smeni.
Svakog meseca prilikom kontrola pronađemo od 30 do 40 neregistrovanih subjekata. Samo u jednoj kontroli otkrili smo njih 53 i to nije zanemarljiva cifra - ističe inspektorka rada Svetlana Marjanović.
Kaže da je to čest slučaj i u malim zanatskim i trgovinskim radnjama.
I svi inspektori znaju gde najčešće mogu prilikom kontrola da zateknu radnike “na crno”. U ulicama Južnomoravskih brigada i Svetozara Markovića, kao i na Bulevaru Oslobođenja. Oni uglavnom rade u drugoj smeni - objašnjava Marjanovićeva.
Rad “na crno”, navode inspektori, do sada nije zabeležen u velikim korporaciajma poput „Jure“ i „Džinsija“.
Premalo inspektora za kontrolu sive ekonomije
Načelnik Jablaničkog okruga Božidar Stojiljković kaže da broj neprijavljenih radnika jeste povećan, ali da brojke izgledaju strašnije nego prethodnih godina, jer se nadzor inspekcijskih organa učestao.
Premalo inspektora za suzbijanje sive ekonomije; foto: D.M.
Sa druge strane, svim inspekcijskim službama je, tvrdi, potreban veći broj inspektora.
Inspekcija rada trenutno kod nas zapošljava 6 inspektora. I to nije dovoljno. Podneli smo nadležnom ministarstvu zahtev da zaposlimo još četvoro radnika - kaže Stojiljković.
On je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa načelnicima pojedinih od 14 inspekcijskih službi, kazao da je njihova zajednička težnja da se smanji pojava sive ekonomije.
Svesni da je nikada nećemo u potpunosti iskoreniti, ali ti poslodavci moraju da shvate da je prijavljen radnik humano pravo tog zaposlenog - ističe Stojiljković.
Samo 8 svadbi za celu godinu?
Skoro da svaki ugostitelj u Leskovcu i okolini ima barem po jednu prijavu zbog neizdavanja fiskalnih računa.
Kako je objašnjeno, leskovačke kafane i restorani skoro nikada u celosti ne prijavljuju organizovane proslave kao što su svadbe ili rođendani, tvrdi načelnik Jablaničkog okruga.
Dešava se da prijave dvadesetak gostiju, a bilo ih je 200 ili ne izdaju fiskalne račune za meni. Jednostavno uklanjaju tragove. Po tome ispada da je bilo samo 8 svadbi u Leskovcu tokom cele godine, a vi izračunajte koliko restorana i kafana ima u gradu i svaki vikend, i subotom i nedeljom, i biće vam jasno o čemu se radi – objašnjava Stojiljković.
Takođe, po njegovim rečima, ugostitelji često drže radnike na crno.
On prijavi za svadbu samo dva konobara, a nemoguće je da njih dvojica uslužuju 300 gosta - ističe Stojiljković.
Dodaje da je posao inspektora težak prilikom utvrđivanja ovakvih nepravilnosti, ali da sve „pada u vodu“ tek kada te prijave dođu na sud.
Često se dešava da ti predmeti zastare i nikada takvi neodgovorni poslodavci ne budu kažnjeni - zaključuje načelnik Jablaničkog okruga.
Pirot "prestonica“ rada na crno
Najdrastičniji vid sive ekonomije, kaže inspektorka Marjanović, zabeležila je prilikom kontrole 2 tekstilne fabrike u Pirotu. U njima su, u jednom danu, registrovana čak 103 neprijavljena radnika.
Na konferenciji je saopšteno da su inspektori, pod nadležnošću republičkih inspekcija, izvršili ukupno 11.543 kontrole tokom ove godine.
Komentari
Poslednji komentari
pitanje za načelnike
23:13 // 21. 12. 2015.
inspekcija rada, gde su bili i šta su radili sa svojim službenicima prethodnih godina? Gde su im upošljeni članovi porodice i da li postoji veliko neslaganje između njihove imovine i plate? Pitanje za leskovačke inspektore, kada znaju kada su svadbe i koliko ima gostiju, koliko konobara se angažuje, zašto ne kontrolišu vikendom kafane?
Bojan
17:53 // 21. 12. 2015.
Pa naravno da ce da kriju radnike. Kad bi i domaci poslodavac dobijao po 10.000 eura po zaposljenom radniku, ne bi imali radnike na crno. Po cemu su bolje strane kompanije, kad daju malo vise od minimalca, od domaceg? Sa 10.000 mogu da daju platu 'ladno 70 ili 80.000dinara. A ovako.....
komsija
17:04 // 21. 12. 2015.
Pri isplacivanju bruto zarade, poslodavac bi skinuo odgovornost sa sebe, a ona bi presla na teret zaposlenog, pa neka on odluci hoce li sebi da plati doprinose ili nece. Ovakav vid honorarnog rada omogucio bi mnogo vise radne aktivnosti na trzistu rada i mnogo manju mogucnost manipulacije. Ovo sto sad imamo je konstantan pritisak na jedinu granu privrede koja u Srbiji postoji.
Pjer
19:47 // 21. 12. 2015.
Problem je u tome što bi većina poslodavaca bruto platu isplaćivala u iznosu sadašnje neto plate, a ostatak sebi stavljala u džep. To zakonodavci znaju i zato ne menjaju propise. U nama komšijskim zemljama se upravo to desilo.
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.