Selidba u inostranstvo – nužda ili izbor?

Iako se sa sigurnošću ne može utvrditi koliko tačno ljudi napusti Srbiju, na godišnjem nivou, procene su da je reč o desetinama hiljada. Na osnovu istraživanja iz 2014. i 2015. godine, broj se procenjuje na oko 30.000 ljudi.

Demografska mapa Srbije, menja se na dnevnom nivou, jer su osim selidbi u inostranstvo, zastupljene i migracije unutar granica, kao i one na relaciji selo – grad. Šta je to što stoji iza potrebe ljudi da promene svoje ognjište i habitat, i nasele se na prostoru drugog govornog i kulturološkog područja?

Da li je reč o nuždi ili o običnoj slobodi izbora? Mišljenja su podeljena, ali svakako dobro se treba razmisliti pre nego što se stvari spakuju. Ako ste već odlučili da se preselite, angažujte profesionalce za selidbe u inostranstvo.

Vraćaju li se studenti?

Studiranje po bolonjskoj konvenciji doprinelo je tome da se nakon osnovnih akademskih studija, studenti mogu usavršavati na master studijama različitih fakulteta. Uprkos tome što je omogućeno da se masteri završavaju na fakultetima na kojima osnovne studije nisu slušane, brojni se studenti odlučuju da karijeru grade u inostranstvu. Studiranje u Padovi, Milanu, Firenci i drugim većim gradovima Italije posebno je zanimljivo. Za ove destinacije uglavnom se odlučuju oni koji se bave umetnostima, dok su odlazak u Nemačku i Norvešku, često izbor medicinara i studenata IT sektora.

Koliko su ovi odlasci samo odlasci na školovanje, a koliko opcija da se u drugim državama ostane za stalno, zavisi od individue. Praksa pokazuje da se veliki broj studenata, nakon studija ne vrati u zemlju iz koje je.

Poslovne prilike

U nedostatku poslova iz struke ili manjih primanja, veliki broj ljudi odlučuje se da sezonski ili za stalno odlazi na rad u drugu zemlju. Neretko se dešava da nakon određenog vremena u inostranstvo povedu i čitave porodice, pa posla za kombi prevoz i profesionalce u selidbama, uvek ima.

Nišlije se, a ponajviše one mlađe, odlučuju i za legalni boravak na Malti. Novoizgrađene fabrike upošaljavaju radnike i u kompanijama u Slovačkoj i u Rumuniji na određeno vreme. Oni koji se, pak, namere da Srbiju napuste na duge stze, često u inostranstvu počinju od nule.

Poslednjih godina sve je više potrebe za angažovanjem profesionalnih agencija za selidbu. Ljudi se odlučuju da za transport svojih stvari obezbede bolje uslove, kako se ne bi oštetile. Kada je reč o većim daljinama, makar i unutar jednog grada, problem sa transportom u sopstvenoj režiji se produbljuju. O stresu koji selidba predstavlja, ne treba posebno ni govoriti – kažu iz agencije za selidbe u Beogradu.

Migracije zbog ljubavi i zajedničkog života

Da selidbe u druge gradove, ili na druge lokacije u istom gradu, mogu da se dogode i zbog ljubavi, potvrđuju brojni parovi koji su zbog svojih saputnika menjali dom. Osim što se mnogi odlučuju za preseljenje u Beograd zbog posla, poneko u glavni grad ide i zbog mogućnosti izbora partnera. Naravno, događaju se migracije i u drugom smeru, pa se parovi odlučuju da urbanu vrevu zamene selom ili mirnijim gradovima.

Niko ne voli razdvojenost, pa se stoga parovi koji veze gaje na daljinu, često posle određenog vremena odluče da migriraju tamo gde su srećniji u vezi.

Odlasci na doškolovavanja, sezonske poslove u svrhu ulaganja u domaćinstvo, odlasci na kruzere, fabričke prekomande, odvajkada su bile prisutne. Selidbe su ipak u biti živog bića. Ono što, ipak, pomalo brine, jeste činjenica da se veliki broj ljudi ne vraća.

Razmislimo ima li razloga za zabrinutost?