Siva ekonomija godišnje "pojede" 2.600 km auto-puta
Iako ne postoje precizni statistički podaci o sivom tržištu, prema procenama stručnjaka Srbija zbog šverca godišnje gubi oko 4 milijarde evra. Za taj novac bi se moglo izgraditi preko 2.000 kilometara auto-puteva.
Siva ekonomija jedan od najvećih problema; Miroslav Prokopijević (foto: mc.rs)Govoreći o razlici između sive i crne ekonomije, ekonomski analitičar Miroslav Prokopijević objašnjava da su obe ilegalne. Međutim, "crna" podrazumeva trgovinu onim što je zakonom zabranjeno, poput trgovine ljudima ili drogom, dok se na sivom tržištu trguje legalnom robom, ali "tako da neki uslovi iz zakona nisu ispunjeni".
To na primer, kako kaže, može da znači da se "utaji jedan ili više poreza", a takva aktivnost onda nije ni statistički obuhvaćena jer nije ni na koji način registrovana.
Prema rečima ovog analitičara, godišnje se u sivim tokovima u Srbiji "obrne" oko 8 milijardi evra, odnosno, prema procenama, od četvrtine do trećine ukupnog nacionalnog dohotka. Od ovog iznosa, zbog neplaćanja dažbina, država gubi skoro pola.
Kada bi Srbija uspela da naplati poreze i druge dažbine koje se pri švercu izbegavaju, ona bi godišnje inkasirala minimum 4 milijarde evra. To je skoro pola državnog budžeta za 2015. godinu! Ili, ako znamo da izgradnja kilometra ravničarskog auto-puta košta oko milion i po evra, prostom računicom se dolazi do cifre od 2.600 kilometara auto-puteva koji bi se hipotetički mogli izgraditi - navodi Prokopijević.
Poređenja radi, po proceni JP "Putevi Srbije" vrednost celokupne putne mreže u našoj zemlji se procenjuje na 4.2 milijarde evra, što je upravo iznos bez koga državna kasa svake godine ostaje zbog trgovine u sivoj zoni.
Preko pola tone nelegalno prodavanog rezanog duvana zaplenjeno sredinom januara; Foto: MUP
Srbija među negativnim primerima
Iako u svakoj zemlji postoji oblast sive ekonomije u manjoj ili većoj meri, Srbija, prema rečima ovog stručnjaka, spada u zemlje koje gube izuzetno mnogo novca zbog šverca raznih proizvoda.
U Skandinaviji se sivim tokovima kreću, recimo, duvan i cigarete, jer su to inače vrlo skupi proizvodi. U Nemačkoj sivim sektorom dominiraju usluge i poljoprivreda, dok se kod nas izbegava plaćanje dažbina za sve i svašta, kako u domenu usluga, trgovine, tako i proizvodnje - objašnjava ovaj analitičar.
Kako kaže, u razvijenim i uređenim zemljama Skandinavije, siva ekonomija čini 3 do 5 odsto ekonomije, dok sa druge strane, u Ukrajini ili Moldaviji se čak oko polovine nacionalnog dohotka nalazi u ilegalnim tokovima.
Sa više od 25 odsto ekonomije u sivoj zoni, Srbija spada u red zemalja u kojima je ilegalna trgovina, prema mišljenju stručnjaka, jedan od osnovnih ekonomskih problema.
Južne vesti će se u narednom periodu baviti problemima sive ekonomije i ilegalne trgovine.
Kolika šteta se nanosi građanima Srbije i državi? Koliku štetu trpe proizvođači? Kako je suzbiti? Kakva je praksa država EU u ovim oblastima?
Sagovornici Južnih vesti, o ovim i sličnim temama biće proizvođači sa juga Srbije, predstavnici institucija, kompanija...
Pokušaćemo da kroz seriju različitih priča prikažemo stavove građana sa juga o ovim temama, kao i to šta oni misle da će nam ulazak u EU doneti.
Komentari
Poslednji komentari
Stojko
10:41 // 4. 2. 2015.
A kolko pojedu "oni gore" sto ih je narod birao? Imate li taj podatak?
hm
10:26 // 4. 2. 2015.
Krece kamionce sa robom iz jedne velike fabrike. Stize na odrediste a da ih nije zaustavila kontrola. Cepa se otpremnica i javlja fabrici da i oni cepaju papire. I tako...
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.