Slab prinos žita u niškom ataru

Žetva u niškim selima je pri kraju, a prema podacima Uprave za poljoprivredu Niš prinos je šarenolik - na nekim parcelama ide do 6,5 tona po hektaru, dok neke nitu ni požnjevene jer je grad uništio rod.

Prema rečima Ivana Petkovića iz niške Uprave za poljoprivredu, prinos se razlikuje od sela do sela, mada i u istom naselju varira. Kako kaže, situacija je najgora u Humu, Rujniku i Leskoviku.

- U Humu nije ni ulazio kombajn na neke parcele jer je grad uništio 100 odsto useva. Tamo gde je grad “tukao” prinos je skoro ravan nuli, a gde nije, kreće se od 3,5 do 6,5 tone po hektaru - kaže Petković.

Osim slabog prinosa, nepovoljne vremenske prilike su uticale i na kvalitet zrna pšenice.

- Kvalitet zrna je loš zbog dosta vlage, odnosno obilnih kiša tokom žetve. Žetva je prvo kasnila, a potom se često i prekidala zbog padavina, i to baš u vreme zrenja - objašnjava Petković.

Kaže da je u niškom ataru požnjeveno oko 95 odsto parcela, a da su preostale parcele u Sićevu, Pasjači, Cerju i Rujniku.

Petković savetuje ratare da nakon žetve ne spaljuju strnjiku i slamu, jer time smanjuju plodnost zemljišta i povećavaju rizik od požara, već da samo zaoru njive.

Apeluje na poljoprivrednike i da dođu u Upravu za poljoprivredu i razvoj sela kako bi saznali na koji način mogu da osiguraju svoje useve, jer je, kako kaže, polisa osiguranja najbolji način zaštite od vremenskih nepogoda poput onih koje su ovog leta uništile rod.