Turistička taksa puni budžet, ali otežava poslovanje
Iako bi, prema nekim procenama, Niš godišnje mogao da ima i 1.2 miliona noćenja, za 365 dana se registruje manje od 100.000, što ukazuje, između ostalog, da hoteli i hosteli često ne evidentiraju goste, kažu u Regionalnoj privrednoj komori.
Kada bi sve bilo po propisima, Niš bi, kako kaže Velizar Tasić iz Sektora za turizam Regionalne privredne komore, godišnje imao i 10 puta više registrovanih noćenja, a novac koji bi od turističkih taksi išao u gradski budžet, mogao bi da se iskoristi za mnogo toga.
Međutim, kako kažu neki hostelijeri i hotelijeri, na neprijavljivanje gostiju se odlučuju jer im je "sve teže da posluju" otkako je prošle godine turistička taksa sa 100 poskupela na 130 dinara po noćenju. Uglavnom se svi slažu u oceni da je bilo teško raditi i dok je taksa bila jeftinija, a sada je to postalo gotovo nemoguće.
Naročit problem imaju hosteli, jer 130 dinara ne znači puno turisti koji u velikom hotelu plaća skuplje noćenje, ali za one koji odsedaju u hostelima, i tih 130 dinara je mnogo. Nije u redu da isti iznos takse po gostu plaćamo i mi kao mali hostelijeri, a i veliki hoteli, trebalo bi to pravičnije obračunavati jer na ovaj način vrlo je teško legalno poslovati - kažu u jednom hostelu.
Često se samo strani turisti upisuju u knjigu gostiju (foto: pedrosimoes7, flickr.com)Zbog toga što bi samo za jednog gosta, za deset noćenja, državi morali da plate 1.300 dinara, dešava se da turiste i ne zavedu u knjizi gostiju i drugoj dokumentaciji.
Sve ovo, prema rečima Velizara Tasića iz Sektora za turizam niške Regionalne privredne komore, ukazuje na to da je siva ekonomija i u turizmu, kao i u mnogim drugim segmentima ekonomije, uzela maha.
Uključujući Nišku Banju, Niš ima oko 4.000 ležajeva, dok se godišnje ne registruje ni 100.000 noćenja, što ukazuje kako na neiskorišćenost kapaciteta, tako i na utaju taksi. S druge strane, primetan je pad domaćih i porast stranih turista upravo zato što ugostitelji moraju da evidentiraju sve strance koji se prijavljuju sa pasošem - kaže on.
Sivu ekonomiju u turizmu, kaže, ne omogućava samo neevidentiranjee gostiju koji dolaze u registrovana prenoćišta, već i privatni smeštaj koji nigde nije registrovan.
Naime, Tasić napominje da ovu boravišnu taksu treba da plaćaju čak i oni koji imaju sobu u kući koju izdaju turistima, međutim, to u Nišu uglavnom nije slučaj.
Južne vesti će se u narednom periodu baviti problemima sive ekonomije i ilegalne trgovine.
Kolika šteta se nanosi građanima Srbije i državi? Koliku štetu trpe proizvođači? Kako je suzbiti? Kakva je praksa država EU u ovim oblastima?
Sagovornici Južnih vesti, o ovim i sličnim temama biće proizvođači sa juga Srbije, predstavnici institucija, kompanija...
Pokušaćemo da kroz seriju različitih priča prikažemo stavove građana sa juga o ovim temama, kao i to šta oni misle da će nam ulazak u EU doneti.
Komentari
Poslednji komentari
nenad 2008
11:53 // 25. 5. 2015.
...za početak...Odgovornost za postojanje sive ekonomije, mora u potpunosti preuzeti Država, odnosno, kada je reč o Nišu, GRADONAČELNIK NIŠA I NAČELNIK NIŠAVSKOG OKRUGA.
xyz
11:51 // 25. 5. 2015.
Drzavi trebaju novci, digne taksu, dva hostela se zatvore, opet manjak novca, digne taksu, svi hosteli se zatvore, radi pauk, akciza na struju i vocne sokove..
Ivan
11:10 // 25. 5. 2015.
Sa 4000 soba oni izracunali 1.2 miliona nocenja? PA čak i da imamo i more i planinu pored Niša pa nije moguće napraviti toliki broj noćenja. To bi trebalo da su svi kapaciteti non stop puni. Smešno.
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.