U EU sami proizvode struju i grejanje, u Nišu zasad nema para ni za održavanje
Za razliku od gradova Evropske unije, gde zakoni, ali i platežna moć, kako kaže predstavnik Organizacije “Mreža dobre energije” Nikola Blagojević, omogućavaju kako samim građanima tako i državi da ulažu u napredak i održavanje energetskih sistema u domaćinstvima, u Srbiji je to “sizifovski posao”.
Blagojević kaže da su dobri primeri nemački, austrijski i danski gradovi; foto: S. M.Zamena dotrajalih instalacija u zgradama građenim pre više od 30 godina, zamena stolarije, radijatora ili ugradnja termostata, Nišlijama bi smanjile dažbine, ali zasada to, kako kaže Blagojević, iako se teži ka tome, još nije uređeno. Kao dobar primer, Blagojević navodi nemačke i austrijske gradove, gde građani ne samo da unapređaju energetsku efikasnost u svojim domovima, već energiju sami i proizvode.
Najbolji gradovi su svakako u Nemačkoj, Austriji, pa i Danskoj. Ali teško je porediti. Oni imaju veća finansijska sredstva, imaju drugačije uređenu zakonsku regulativu i primera radi kod njih građani mogu sami da odu u prodavnicu, kupe solarne panele, da ih stave na krov i da se uključe u šteker. Vi da biste ovde “prodavali” energiju kao fizičko lice, morate da postavite novo brojilo, da kroz to brojilo struja ide ka EPS-u, recimo - navodi Blagojević.
Međutim, Blagojević dodaje da opštine širom Srbije, uključujući i Niš, prepoznaju značaj unapređenja energetske efikasnosti u svojim domovima. U Nišu je, povodom ovoga, održan okrugli sto, na kojem su pored gradske vlasti, učestvovali i stručnjaci širom Srbije, kao i nevladin sektor.
Niš dobija Fond za razvoj energetske efikasnosti?
Za okruglim stolom u Gradskoj kući u fondu za unapređenje energetske efikasnosti u niškim zgradama; foto: S. M.Kroz Fond za energetsku efikasnost, koji bi finansirao grad Niš, kako kaže sef Odseka za energetiku Sekretarijata za komunalne delatnosti Bojan Gajić, Nišlije bi u narednom periodu mogle da dobijaju subvenciju za unapređenje energetske efikasnosti u svojim domaćinstvima. Međutim, kaže, na tome tek treba da se radi.
S obzirom na to da zgrade u Nišu datiraju iz 70-tih i 80-tih godina, kada se nije mnogo ulagalo u energetsku efikasnost, a ni njihovo održavanje nije bilo na zavidnom nivou, zbog toga građani imaju uvećanu potrošnju energije u zgradama. Fond bi podrazumevao da bude najprihvatljiviji za građane. Dakle, da građani mogu da dobiju neku finansijsku pomoć za unapređenje energetske efikasnosti svojih objekata - kaže Gajić.
Ipak, Gajić dodaje da postoje i izvesni problemi oko pokretanja ovakvog fonda.
U ovom trenutku postoji dosta problema za pokretanje takvog fonda, jer nije dovoljno samo zakonski to predvideti, već je neophodno i stvoriti ostale preduslove, ali to je dosta široka tema. Upravo pokušavamo da pronađemo koji je to mehanizam koji grad može primeniti, da je u skladu sa zakonima i da je najprihvatljiviji za građane - kaže Gajić.
Iako je prvobitno bio plan da se ovakav fond uspostavi pre ove grejne sezone, Gajić kaže da je realnije da se pomeri za sledeću sezonu.
Ovaj tekst je nastao uz podršku programa “Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj Uniji”.
Komentari
Poslednji komentari
Petar Pera
08:43 // 24. 6. 2018.
Nije li najjednostavnije i najefikasnije, zgrade izgradjene 70-ih i ranije, pokloniti Beogradu da oni brinu brigu i finansiraju, a za novije zgrade i privatne kuce omoguce povoljne kredite iza kojih ce stajati drzava i EPS?
Dragana markovic
08:38 // 24. 6. 2018.
Poklonimo zgrade koje su gradjene davnih 70-ih i ranije, Beogradu pa neka oni vode brigu i finansiraju ih. Zar nije to najlakse i najjednostavnije?
Меда
03:05 // 20. 6. 2018.
Други део
... и ти трошкови се преносе на нето потрошаче којих је све мање тј претплата постаје скупља.
Уз то, исплативост постоји искључиво кроз субвенције и без њих није економски исплативо. Онда додамо на то и да се тамо цена струје мења и постаје скупља увече када соларне плоче не раде... и много тога још шта превазилази оквир коментара.
Мој текст је настао без подршке програма за пропаганду
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.