Učešće udruženja zanatlija i sindikata neophodno za kvalitetan zakon

Brojni problemi sa kojima se susreću zanatlije i manji preduzetnici u Srbiji posledica su neusklađenog i starog Zakona o zanatstvu, pošto na novi čekaju već deset godina. Da bi on bio kvalitetan, objašnjava predsednik Udruženja zanatlija i preduzetnika Niša Goran Popadić, neophodno je da se prilikom izrade konsultuju sindikati i uduženja poslodavaca, kao što to Evropska unija radi sa Evropskom asocijacijom zanatlija, malih i srednjih preduzeća.

Uloga udruženja je bitna jer su ona, priča Popadić, na izvoru događaja, sprovode ankete, znaju šta tišti svakog zanatliju ili privrednika, pa su zato i najpodobnija za sugestije, primedbe i savete. Važno je i da velika udruženja poslodavaca dobiju status komore.

U Evropskoj uniji postoje komore, one su veoma poštovane. U Italiji su svojvremeno padale 64 Vlade za godinu dana, a ekonomija je bila u okomito uzlaznoj fazi. Upravo zato što je bio komorski sistem. Mi preko 10 godina očekujemo izradu Zakona o zanatstvu, gde će naše udruženje i njemu slična postati konačno zanatske komore – objašnjava Popadić.

Kada su svi radnici udruženi u sindikat, a poslodavci u udruženja, zaključuje Popadić, oni su ti koji imaju prave podatke, pa niko bolje od njih ne može da snabde državu pravim podacima, koji su neophodni za izradu dobrog Zakona.

Primer ovakvog uticaja je Evropska asocijacija zanatlija, malih i srednjih preduzeća (UEAPME), kojoj su glavna zaduženja, kako sami kažu, zastupanje interesa, potreba i mišljenja svojih članova u institucijama Evropske unije i drugim međunarodnim organizacijama.

UEAPME nastoji da osigura da se interesi zanatlija i malih i srednjih preduzeća uzimaju u obzir u svim zakonima, koji na njih utiču - kažu u UEAPME.

Ovo se ne zasniva samo na pokušajima, tvrde u ovoj organizaciji, već imaju priznat status u institucijama Evropske unije.

Kao prepoznat glas koji zastupa interese zanatlija, malih i srednjih preduzeća u Evropi, UEAPME nastupa kao predlagač dnevnog reda i ima konkretnu ulogu kada je reč o politikama vezanim za mala i srednja preduzeća u Evropskoj uniji. Ovo je omogućeno održavanjem direktnih veza i kontakata sa administracijom EU i ojačanim njegovim statusom socijalnog partnera - pričaju u UEAPME-u.

Inače, radna grupa za nacrt Zakona o zanatstvu u Srbiji formirana je još 2008. godine, ispričao je izvršni direktor Udruženja zanatlija Beograda Dušan Brajović za Politiku, a godinu dana kasnije nacrt je predat Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja. Nakon toga je povučen, rekao je Brajović, i od tada "stoji u nekoj fioci". Novi Zakon je prekopotreban, osim zbog uvođenja komorskog sistema i jer bi njime, pričaju zanatlije, bolje bili zaštićeni interesi i potrošača i zanatlija.

Danska kao primer dobre prakse

Kao primer kvalitetnog zakona, Goran Popadić ističe Dansku i njihov Zakon o radu, koji se, kako kaže, decenijama ne menja, jer za tim nema potrebe.

1890. godine bio je problem oko visine nadoknade, kralj i industrijalci su imali svoj tvrd stav, a sindikati su se tako dobro organizovali, da su napravili lančani štrajk, da je za mesec dana Danska bila dovedena u kompletan kolaps. Onda su seli poslodavci i sindikati i dogovorili se i izradili Zakon o radu koji do dana današnjeg funkcioniše i nisu ga menjali, nema potrebe – objašnjava Popadić.

Tako recimo strani radnici, kaže Popadić, koji su članovi sindikata, imaju istu platu kao i državljani Danske – za to se izbori sindikat. Sa druge strane, oni koji nisu njegovi članovi imaju duplo nižu platu.