Veliki broj privatnika radi nelegalno i posle kažnjavanja

Privrednici u Srbiji smatraju da preduzeća koja izbegavaju poreze ili zapošljavaju na crno, uglavnom nastavljaju sa poslovanjem u sivoj zoni i nakon izrečene kazne, rezultati su istraživanja koje je sprovela Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

Oko 250 privrednka je obuhvaćeno istraživanjem “Siva ekonomija - stavovi i iskustva opšte populacije i privrede” koje je NALED sproveo krajem prošle godine.

Rezultati pokazuju da preko dve trećine njih smatra da država neadekvatno kažnjava preduzeća i pojedince koji posluju u sivoj zoni, tako da oni koji budu kažnjeni zbog toga, uglavnom nastavljaju sa svojim aktivnostima.

Svega dva posto ispitanih smatra da se “kažnjeni” ne vraćaju u sivu zonu, dok preko 90 odsto njih smatra da većina ili čak svi i dalje nastavljaju da zapošljavaju na crno, da izbegavaju poreze, da neke transakcije obavljaju u gotovini i slično, što pokazuje da privrednici nisu zadovoljni kaznenom politikom i radom inspekcija u Srbiji - kaže Ana Knežević Bojović iz NALED-a.

Ana Knežević Bojović iz NALED-a (foto: FB stranica "Media centra")Iako skoro 80 odsto privrednika smatra da nije opravdano poslovati u sivim tokovima jer, kako kažu, time se pre svega ugrožava bezbednost i zdravlje građana, veliki broj kaže da je ovaj vid kršenja zakona način preživljavanja za siromašne i male firme. 

Svi se uglavnom slažu da je siva ekonomija višestruko loša i da se protiv nje treba boriti, međutim, smatraju da je to posao države. Tako na primer polovina privrednika ne bi prijavila konkurentsku firmu za koju imaju saznanja da krši zakon. Jedan deo njih smatra da to nije njihova obaveza, a oko trećina se boji da bi sebi na taj način stvorili problem - kažu u NALED-u.

Pored toga, petina ispitanika smatra da ne vredi prijavljivati druge firme jer ne veruju da bi se išta promenilo zato što se kazne ne sprovode adekvatno.

Kako kaže Knežević Bojović, iako je, recimo, za krivično delo nelegalne trgovine predviđena kazna zatvora od 3 do 5 godina, tužioci ova dela smatraju “bagatelnim” i često se sve završava na novčanoj kazni.

Za državu je skupo procesuiranje onih koje inspekcija ili policija uhvati u nelegalnoj trgovini, i onda budu kažnjeni novčano i nikom ništa. I onda se stvara jedan ambijent u kome se više isplati da poslujete nelegalno što je destimulišuće za one koji bi da rade po zakonu - kaže ona.

Ispitani privrednici smatraju da je suzbijanje sive ekonomije najvažniji korak koji Vlada treba da preduzme da bi se poboljšali uslovi poslovanja. Međutim, smatraju oni, neophodno je smanjiti i poreze i doprinose i obaveze prema državi, ali i pokrenuti zapošljavanje i davati finansijske olakšice malim privrednicima.