Više od 160 osuđenika niškog zatvora postalo “diplomirani zanatlija”
Budući tapetari, auto-lakireri, kuvari, pekari, štampari, keramičari, vodoinstalateri, fasaderi, moleri, krojači i druge zanatlije mogli bi da budu ljudi koji su odslužili zatvorske kazne u niškom KPZ-u. Njih 164 prošlo je obuke i dobilo diplome Narodnih univerziteta iz Niša i Vranja, kao i Tehničke škole Valjevo.
Jedan od osuđenika, koji je ranije imao završenu ekonomsku školu, po izlasku iz zatvora mogao bi da počne da se bavi zavarivanjem. Kaže da je u zatvoru stekao odličnu osnovu za ovaj zanat, te da bi sa još malo prakse mogao uspešno da se bavi argonskim zavarivanjem. 72% zatvorenika je radno angažovano i prima platu u KPZ-u; Foto: JV/V. Milić
Pored svoje osnovne kvalifikacije imam mogućnost da se bavim varenjem, a na tržištu rada je manjak radne snage za ovaj posao. Otvaraju mi se neke nove mogućnosti dolaženja do posla, samim tim i do solidnog života i zarade - kazao je jedan od osuđenika.
Preko projekta koji sprovodi nemački Help, zatvorenici su mogli da prođu obuke i za elektro-instalatere, stolare, CNC operatere, metalo-strugare, argonsko, CO2 i elektro-lučno zavarivanje.
Nakon kazne planiram da se bavim ovim poslom i otvorim svoju privatnu štampariju, kako bih mogao da zarađujem za život i za svoju porodicu - kazao je osuđenik koji je prošao obuku za ofset i sito štampu.
Ovo je, dodaje, treća obuka koju je prošao u zatvoru, pored onih za vulkanizera i stolara.
"Obuke za tražena zanimanja smanjuju procenat povratnika"
"Help" ulaže u projekte obuke i u opremanje radionica u niškom zatvoru; Foto: JV/V. Milić V. d. upravnika zatvora Dejan Panić kaže da niški Kazneno-popravni zavod učestvuje u ovakvim projektima, koje finansira Help, zbog toga što osuđenici imaju veće šanse da se zaposle i samim tim se smanjuje mogućnost da se vrate kriminalu.
Za obuke se, objašnjava Panić, raspisuje konkurs, a gotovo svi prijavljeni osuđenici su dobili sertifikat za jedno od 16 zanimanja.
Imali smo niz slučajeva da su se osuđenici zaposlili po izlasku iz zatvora. Sertifikati su međunarodno priznati, a nigde na njima ne piše da su stečeni u KPZ-u u Nišu, već u školama gde su završili obuku i jedna od prvih prepreka kod budućeg poslodavca je prevaziđena i mnogi od njih imaju i prvi put priliku da pošteno zarađuju - objašnjava Panić.
Inače, trenutno je u KPZ-u oko 1.600 osuđenika, a prema rečima upravnika, više od 70 % njih je upošljeno u zatvorskim radionicama. Panić posebno ističe proizvodnju konfekcije i metalski sektor KPZ-a.
Podsetimo, tekstilni pogon je u niškom zatvoru otvoren oktobra 2016. godine.
Trenutno su 62 % osuđenika povratnici, a obuke za poslove koji su traženi na tržištu rada trebalo bi da smanji procenat za 10 do 15 % - rakao je Panić.
Help je, kako su kazali, pomogao i opremanje radionica. Takođe su organizovali i motivacione radionice za one koji treba da izađu na slobodu. Program resocijalizacije osuđenika su, dodaju, započeli 2014. godine.
U saradnji sa Upravom za izvršenje krivičnih sankcija, Help je, kako navode, u prethodnom periodu samo u KPZ-u u Nišu kroz tri projektna ciklusa donirao opremu za vez, lasersko graviranje, CNC, štamparsku i opremu za plastifikaciju za pogone i radionice u okviru zatvora, ukupne vrednosti više od 100.000 evra, uz sufinansiranje Uprave, dok je vrednost obuka skoro 40.000 evra.
Komentari
Poslednji komentari
Dejan Dimitrijević
22:42 // 12. 3. 2018.
Keramičari, tapetari, vodoinstalateri... odakle li mi ovo zvuči poznato? Kad bih se setio, možda bih znao ko će te ljude uskoro unajmiti za rad na odgovornim mestima.
Ešerihije Kolić
16:08 // 12. 3. 2018.
Bravo! A posle odsluženja kazne svi na Univerzitet u Nišu, za nostrifikaciju diploma.
Program resocijalizacije osuđenika
15:58 // 12. 3. 2018.
Program resocijalizacije osuđenika su, dodaju, započeli 2014. godine....
Bilo bi korektno da se pomene da je sve pokrenuto dolaskom bivseg upravnika A.Grbovica. Panic je samo nastavio u istom stilu.
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.