Više od 70 % zgrada u Nišu bez dobre izolacije, najavljene subvencije

Situacija na terenu pokazuje da je termoizolacija zgrada u Nišu katastrofalna, pre svega zato što je 70 % njih starije od 30 godina – upozorava profesionalni upravnik zgrada Toplica Đorđević. Stanari nemaju para da taj problem reše sami, dodaje, a po zakonu je Grad dužan da im u tome pomogne. Da bi Grad mogao da pomogne i to formiranjem fonda koji bi građani koristili upravo za poboljšanje energetske efikasnosti, najavio je direktor Toplane Predrag Milačić.

Osim što su zgrade u Nišu stare, one su uglavnom betonske, loše izolovane i sa uništenim fasadama koje su opasne i za stanare i prolaznike. Na to upozorava predsedavajući predsedništva Komore profesionalnih upravnika Toplica Đorđević koji kaže da su zato apelovali da se neko u gradu pozabavi ovim problemom.

U Nišu je više od 70 % zgrada starije od 30 godina. Većina njih je građena sedamdesetih i početkom osamdesetih godina, onda je bila ona velika kriza, pa ratovi i tada nije ništa građeno. Tek posle 2000. su ponovo počele da se grade. Ceo Bulevar Nemanjića je urađen pre 1980. godine. Naše zgrade troše 60 % više energije za grejanje nego što troše zgrade u Evropskoj uniji – upozorava Đorđević.

Toplana i ove godine “plaća” deo računa onima koji zbog loše izolacije imaju enormne račune za grejanje. Ipak, to nije rešenje.

U planu je formiranje fonda koji bi služio da se trajno prevaziđe problem loše izolacije, najavio je nedavno direktor Toplane Predrag Milačić.

Sve zgrade bi mogle da apliciraju i da ga koriste da rehabilituju svoje zgrade, da izvrše izolaciju, zamene stolariju, za ugradnju induvidualnih merača i termostatskih ventila čime se očekuje da će se spustiti za 1 ili 2 energetska razreda i gde se očekuje da će smanjiti svoju potrošnju za 40 % – pojašnjava Milačić.

Fond bi praktično najviše punili svi građani, jer Milačić kaže da bi deo bio novca u njemu bio iz državnog i gradskog budžeta, deo bi dala Toplana, a ostatak bi došao iz međunarodnih fondova. Time bi se trošak za energetsku efikasnost zgrada prepolovio i ostatak bi platili stanari.

Drugu polovinu bi plaćali građani, ali ne odjednom unapred, nego faktički iz ušteda koje bi postigli u visini svojih računa i očekivano vreme povrata tih investicija je nekih 7 do 8 godina. Inače, Svetska banka radi sa nama na rešavanju tog problema tako da je sasvim izvesno da ćemo ga uspešno rešiti – rekao je Milačić.

Loša izolacija ne znači samo hladnije stanove, već se zbog rasipanja energije više troši, a to se oseća i u vazduhu koji je u Nišu tokom zime jedan od najzagađenijih.

Podsetimo, više od 3 decenije stare su i zgrade škola i vrtića u Nišu, pa se Grad ove godine obavezao da će analizirati njihovu energetsku efikasnost i napraviti listu onih kojima je sanacija najpotrebnija.

Fond obavezan po zakonu

Profesionalni upravnik Đorđević kaže da pozdravljaju ideju o osnivanju fonda, jer bi se o istom trošku sredile i fasade, koje su takođe u jako lošem stanju. Međutim, napominje da to nije ideja Toplane i gradske vlasti, već nešto što je obavezno po zakonu.

Oni vole to da prikažu kao neko svoje delo, da su oni kao nešto dobri, da pokažu građanima kako treba ponovo da ih izaberu sledeće godine, to je otprilike ta priča. Ne znam kako se to Toplani isplati da manje trošimo grejanje, to takođe ne razumem, ali neka bude. To bi trebalo da radi neka posebna služba pri Skupštini grada i mi smo uputili takvu inicijativu Gradu tražeći da obavezno u budžetu imamo stavku da možemo da konkurišemo za to što vam je Toplana rekla – pojašnjava Đorđević.

Đorđević smatra da bi stanari pristali na ovakvu ponudu nadležnih, iako bi zapravo većinu opet platili sami. Primer na koji bi ipak mogli da se ugledaju je Šabac.

Šabac je svojevremeno dobio za više od 30 zgrada pare od Evropske unije, pa je tamo to urađeno besplatno. U Nišu to nije bilo, jer lokalna samouprava izgleda nema takve kapacitete da napravi projekte, ali ja se nadam da će to uspeti da urade sledeće godine – ističe Đorđević.

Svetska banka analizira situaciju na terenu

Gradski energetski menadžer Bojan Gajić napominje da se dosad energetskom efikasnošću stambenih zgrada u Nišu niko nije detaljnije bavio, ali da su svesni problema. Zato je neophodno da se uradi analiza situacije na terenu i napravi mehanizam koji bi omogućio subvencije za izolaciju zgrada.

Uspeli smo da obezbedimo ekspertsku pomoć za pripremu takvog mehanizma, najviše sarađujemo sa Svetskom bankom i možemo da očekujemo da do kraja ove godine dobijemo njihov predlog programa energetske efikasnosti za stambene zgrade i on bi trebalo da utvrdi preciznije i kolike su potrebe građana i da predlože kako da se sprovede taj program – pojašnjava Gajić.

Tek kada to bude završeno Grad može da se angažuje i obezbedi novac kroz fondove, kredite ili grantove kako bi stanari mogli da dobiju subvencije i izoluju stanove.