Vranje želi status turističkog mesta
Zbog toga što, kako kažu, ima sve više turista, turističkog smeštaja i ponude, nadležni u Vranju žele da uskoro podnesu zahtev resornom Ministarstvu da ovaj grad dobije status kategorisanog turističkog mesta. Smatraju da Vranje ima šta da ponudi - od kratkog odmora, poslovnog putovanja do seoskog turizma i napominju da je ovaj grad od početka godine posetilo više od 30.000 turista.
Gradsko veće u Vranju nedavno je usvojilo predlog Rešenja o obrazovanju Radne grupe za sprovođenje aktivnosti radi realizacije postupka kategorizacije grada Vranja kao turističkog mesta. Kako objašnjavaju, zadatak ove grupe biće da prikupi podatke o stepenu izgrađenosti turističke, komunalne i saobraćajne infrastrukture, kako bi zahtev bio kompletan.
Potom sledi slanje zahteva Ministarstvu turizma, koje odlučuje na osnovu bodovanja svih elemenata, da li neko mesto može dobiti taj status i kojoj kategoriji pripada - od 1. do 4. kategorije.
Status kategorisanog turističkog mesta odnosno pripadnost određenoj kategoriji turističkog mesta, gradu bi doneo brojne pogodnosti, poput: povlašćenog položaja od strane raznih izvora finansiranja i boljeg bodovanja odnosno rangiranja u okviru prijavljenih projekata za razvoj turizma i povećanje ostvarenih prihoda na osnovu uplata za boravišnu taksu u budžetu grada. Zatim povećanje udela organizovanih putovanja od strane turističkih agencija u ukupnom turističkom prometu grada i prihvat dece u okviru đačkih ekskurzija i studentskih praksi i uopšte kongresnog turizma - objašnjavaju iz Grada.
U Vranju nezaobilazna kuća Bore Stankovića; foto: Grad VranjeNavode da Vranja od 2022. godine beleži povećanje u broju ostvarenih noćenja i dolazaka turista za oko 50% u odnosu na rekordnu 2019. godinu, kao i da je sve više ugostiteljskih objekata za smeštaj.
Grad danas ima dva hotela više kategorije, ali prisutno je i povećanje u broju kategorisanih soba, apartmana, kuća i seoskih turističkih domaćinstava. Tako da ukupan broj ugostiteljskih objekata za smeštaj u gradu iznosi 126, a u njima ima 1.556 ležajeva. Pored toga, nakon uspešno realizovanih projekata na teritoriji grada koji se tiču rekonstrukcije lokaliteta za posetu turista, Vranje ima reprezentativne objekte za obilazak, razgledanje i boravak turista, poput Baba Zlatine ulice, Muzej kuće Bore Stankovića, Narodnog muzeja i Gradskog parka - objašnjavaju u odgovoru iz Službe za odnose sa medijima Grada Vranja.
Kažu da je, prema podacima iz centralnog informacionog sistema eTurista, u 2023. godini je na teritoriji grada Vranja ostvareno 32.980 dolazaka i 107.731 noćenje, dok je u 2024. godini do 1.oktobra ovaj grad posetio 30.071 turista i bilo je 84.999 noćenja.
Nadležni u Gradu kažu da Vranje nudi kratki gradski odmor, kongresni turizam, tranzitni, dok je tu i zdravstveni turizam u Vranjskoj Banji. Objašnjavaju da su prisutni i oblici turizma specijalnih interesovanja, pri čemu se izdvaja planinarenje, kao i da postoje začeci razvoja agro turizma u vranjskom kraju.
Inače, prema trenutnim podacima Ministarstva turizma, status turističkog mesta ima 23 gradova i opština u Srbiji. U prvoj kategoriji su Beograd, Novi Sad, Niš, Vrnjačka Banja, Zlatibor, Subotica, Kopaonik i Sokobanja. Kada je reč o mestima sa juga zemlje, ovaj status imaju još Pirot i Kuršumlija.
Komentari
Poslednji komentari
Milenko
15:43 // 23. 10. 2024.
A ja želim status narodnog heroja.
Me, myself, and I
12:39 // 23. 10. 2024.
Hahahahah...kakav humoristican tekst,Vranje da bude turisticka destinacija.Grad koji nema apsolutno nista da ponudi lokalnom stanovnistvu, a kamo li turistima.Sve pobrojano obidjete za pola sata, i sta onda?Broj turista naveden u textu su Makedonci, koji dolaze u shopping jer varacaju pdv na granici,a i Lidl im je interesantan jer nemaju u Mk.
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.