Vrhunski kvalitet - najveći adut srpskog meda na tržištu EU

Na jugu Srbije, gde se zbog prirodnih predela poput Suve i Stare planine ili Vlasinskog jezera proizvodi med izuzetnog kvaliteta, sve je više pčelara, a kako kažu u Savezu pčelarskih organizacija Srbije, jedan od razloga je i što je srpski med veoma konkurentan na tržištu Evropske unije.

Dok kod nekih pčelara postoji bojazan od toga da će im učlanjenje Srbije u EU otežati poslovanje, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije (SPOS) Rodoljub Živadinović kaže da nema razloga za to.

Mi se godinama borimo sa državom da uvede evropske pčelarske propise koji su mnogo liberalniji, racionalniji i ekonomski povoljniji za tržišno privređivanje. Možemo sa zadovoljstvom da kažemo da smo u tom teškom poslu uspeli i danas Srbija ima 80 % propisa iz sfere pčelarstva usklađenih sa EU  - objašnjava Živadinović.

Lekovite trave i geografski položaj daju medu poseban kvalitet; foto: flickr.com/Brian EagerNapominje da su srpski pčelari već konkurentni na tržištu EU, a da će biti još uspešniji kada Srbija usvoji i preostalih 20 % evropskih propisa.

Ulaskom u EU, ako budemo pametni i na vreme se pripremimo, a uveliko radimo na tome već sada, imaćemo veliku priliku da naš med plasiramo na mnogo većem tržištu, u malim pakovanjima, a ne kao sada, kada se med dominantno izvozi u buradima, kada postiže manju cenu - kaže predsednik SPOS-a.

On objašnjava da je bilo otpora da se primenjuju evropski propisi, ali da su poslednjih godina uspeli da se izbore za 2,6 miliona evra subvencija po košnici godišnje i subvencije za pčelarsku opremu i košnice od 40 do 55 % od cene koštanja.

Rešili smo i pitanje zdravstvene zaštite pčela, u potpunosti na evropski način, i tako pčelarima uštedeli neverovatno veliki novac koji bi bio uzalud bačen, jer ono što su stari propisi zahtevali, nije imalo nikakvu praktičnu svrhu, već je samo predstavljalo nepotreban namet - ističe Živadinović.

Kaže da je preostalo da se udruženje usaglasi sa državom oko povoljnijih uslova za registraciju vozila za prevoz pčela, čime će se povećati broj selidbenih pčelara, s samim tim i proizvodnja i izvoz meda.

Med i organska hrana velika izvozna šansa za Srbiju; foto: J. C.Izvezeno preko 2.000 tona meda, ali…

U 2015. godini članovi SPOS-a izvezli su 2.045 tona meda, što je višegodišnji prosek, ali su srpski pčelari naišli i na probleme.

Prvi problem napravila nam je jedna firma otkupljivač meda iz Srbije koja je spustila otkupnu cenu meda ispod tržišne cene u tom trenutku, dok je drugi problem nastao krajem 2015. godine, kada je u EU uvezeno oko 80.000 tona bagremovog meda iz Kine po znatno nižoj ceni.

Evropski pčelari su zbog toga protestovali u Briselu tražeći od EU da ih zaštiti od uvoza meda iz Kine sumnjivog kvaliteta. Zato je naša jedina šansa u kvalitetu - objašnjava Živadinović.

Zbog niske cene, većina pčelara sa juga nije izvozila med, iako je godina bila rodna i proizvedeno je mnogo više meda u odnosu na 2014. godinu.

Ove godine slabiji je bio izvoz, jer su izvoznici počeli da obaraju cenu veštačkim medom. Inače se najviše izvozi u Nemačku, Italiju i Poljsku, ali ove godine ne toliko. U našem kraju je bilo oko 25 kg po jednom pčelinjem društvu, a negde i više, čak do 35 kg - kaže Milorad Novković, predsednik Udruženja pčelara “Niš”.

Niško udruženje ima oko 200 članova i preko 9.000 košnica. U proseku svaki pčelar koji je član ovog udruženja ima blizu 50 košnica.

Sve više ljudi se bavi pčelarstvom i naglo se povećava i broj košnica “po glavi” pčelara. Videli su ljudi da se isplati, velika je šansa za izvozom, a sa druge strane mnogi nemaju posao te u pčelarstvu nađu spas - objašnjava Novković.

U čemu prednjači srpski med?

Sve više košnica na jugu Srbije; foto: flickr.com/Thomas HawkPredsednik SPOS-a objašnjava da je prednost srpskog meda, kao i meda sa Balkana, njegov vrhunski kvalitet koji retko gde postoji u svetu, a sve zbog povoljnih zemljišnih i klimatskih uslova.

Što se tiče cene srpskog meda, mi nikad nismo imali većih problema sa nelojalnom konkurencijom koja postoji i u EU, dobar med uvek ima dobru cenu, i to je najveća prednost našeg kvalitetnog meda - objašnjava naš sagovornik.

Građanima poručuje da paze gde i kakav med kupuju i savetuje da je najbolje je da to učine kod svog pčelara u kog imaju poverenja. Napominje da, nažalost, ima puno neispravnog meda u marketima, kao i da je u toku velika akcija kontrole kvaliteta meda u celoj Srbiji.

Građani moraju da znaju da je, recimo, otkupna cena bagremovog meda na današnji dan tačno 504 dinara. Da bi se taj med našao u trgovini, na tu cenu treba dodati cenu tegle, poklopca, etikete, transportnih troškova, troškova homogenizacije meda iz više košnica, troškova radne snage, marketinga, PDV-a, marže trgovina koja je u proseku bar 20 % i tako dalje. Kad sve to stavite na papir, videćete o kojoj se krajnjoj ceni može raditi - objašnjava Živadinović.

Napominje da se onda morate zapitati kako je moguće da je cena bagremovog meda u nekoj trgovini  od 299,99 ili 450 dinara.

Kako bi se izborilo sa falsifikatorima meda Savez pčelarskih organizacija Srbije pokreće ove godine standard kvaliteta „Dobra pčelarska praksa“ i proizvodnju jedinstvena tegle u koju će med sipati samo članovi Saveza, pod brendom “Naš med”.

Med je danas jedan od retkih proizvoda koji na našu trpezu dolazi u neizmenjenom obliku, onako kako su ga pčele sakupile, bez konzervanasa i aditiva. Tu izvornost meda mi moramo sačuvati - poručuje Živadinović.