Zaključak tribine u Nišu - u Srbiji su radnici prezrivo odbačeni

Da država poštuje samo interes bogatih i profit, te da se odrekla radnika i prezrivo ih odbacila istakao je na tribini posvećenoj položaju radnika Đokica Jovanović iz Udruženja pokreta slobodnih stanara Niša. Navodi da bez znanja nema ni borbe, te da je potrebno da se radnicima “otvore oči” šta je država i privreda.

Jovanović je na tribini “I radnike ubijaju, zar ne?“, koja je pre nekoliko dana održana u Nišu, istakao da je prosečni radnik u Srbiji “neuk, nepismen i trovan trovačkim medijima”.

I ono malo intelektualaca koji su spremni za to, moraju da organizuju razne načine učenja zainteresovanih radnika. Radnicima treba da se objasni šta je stvarno država, a ne ono što gledaju na Pinku. Da im se objasni šta je stvarno privreda, šta je kultura. Jer samo obrazovan radnik će moći da se sutra ujedini i da brani svoja prava - rekao je Jovanović.

Naveo je da radniku potreban drugi radnik, i da će tek kada se to shvati biti stvorena radnička solidarnost i ta snaga će biti nesalomiva.

Neka radnici više ne seku prste, jer svi prsti su potrebni i za rad i za pesnicu - istakao je Jovanović.

Tribina o položaju radnika; foto: UPSSKao problem vidi i to što se intelektualci ne bore za radnike i da većina njih ćuti “jer imaju konfor i razne privilegije koji im obezbeđuje država”. Ono što brine, rekao je Jovanović, jeste i to što su univerziteti u Srbiji srozani, “jer na fakultetima gde se ne neguje kritička misao i istraživanje nema ni intelektualaca”.

Podršku radnicima ne daje ni država, kaže on, već staje u zaštitu krupnom kapitalu. Kao svetle primere naveo je skadinavske zemlje.

U Norveškoj se u parlamentu donose zakoni iz oblasti radnog prava tek kada se poslodavci i uposlenici međusobno slože. Političari ne mogu ništa da odlučuju, a ponajmanje da donose zakone. Ali o tome odlučuju radnici koji nisu kupljeni i korupirani kao što je kod nas slučaj - naveo je jedan od osnivača Udruženog pokreta stanara.

Investitore jedino interesuje jeftina radna snaga

Branislav Markuš iz Socijalnog foruma Zrenjanin rekao je na tribini da kao najvećeg protivnika radnicima vidi kapitalizam, kome, ističe, odgovara da ima jeftinu radnu snagu. Objašnjava da investitore jedino interesuje jeftina radna snaga i to da se oni ne bune i ne stvaraju probleme u javnosti.

Smatra i da radnicima neće biti bolje kada Srbija uđe u Evropsku uniju, jer je i ona podeljena na zemlje centra, obodne zemlje i periferiju.

Radnik u Nemačkoj ima određenu svotu novca za svoj rad, već u Češkoj to je dve trećine manje nego u Nemačkoj, a Bugarskoj ili Rumuniji radnici prime polovinu svote koja se daje u Češkoj, dok je u Srbiji je pola od Bugarske. Mi ćemo uvek biti periferija i pitanje je da li ćemo ikad imati veće nadnice - rekao je Markuš.

Naveo je da se vodio rat protiv onih koji su pokušavali da se izbore za svoja radna mesta.

Mikloša Abela, radnika koji je 2004. uspeo da spreči privatizaciju „Keramike“ Kanjiža svako jutro kada je dolazio na posao doživljavao je da dok je na kapiji fabrike bude po glavi i grudima “obeležen” laserom snajpera, koji je bio preko puta u silosu. Bila je poruka – ili ćeš umreti ili ćeš odustati. On ne živi više u Kanjiži, već u Beogradu. Tu je i Jona Popov, koji je sprečio privatizaciju "Vršačkih Vinograda“, pretukli su ga i upali mu u roditeljsku kuću. Imate puno primera - rekao je Markuš.

On je ocenio da je Srbiji neophodan jak socijalni pokret koji je nužno praviti sa građanima, i to neposredno, u lokalnim sredinama.