21 osoba poginula u saobraćajnim nesrećama u Nišu u 2022. godini, za 5 godina stradalo 27 pešaka
U Nišu je prošle godine 21 osoba izgubila život u saobraćaju, a u poslednjih pet godina u tom gradu stradalo je čak 27 pešaka, kaže v. d. direktora Agencije za bezbednost saobraćaja Branko Stamatović. Kao glavne probleme izdvaja neprilagođenu brzinu, vožnju pod dejstvom alkohola i droge, ali i korišćenje mobilnih telefona. Kaže da će u narednom periodu zakonski da se definiše i kretanje električnih trotineta.
“Uspori, život te čeka” - naziv je kampanje koju je Agencija za bezbednost saobraćaja počela u Nišu. Stamatović kaže da je upravo brzina jedan od glavnih razloga što su brojni životi izgubljeni u saobraćaju u najvećem gradu juga Srbije.
Iz Niša krećemo jer je 21 osoba poginula u saobraćajnim nesrećama u 2022. U Nišu je veliki i problem stradanja pešaka, jer je za prethodnih pet godina čak 27 njih izgubilo život u saobraćajnim nesrećama, što čini preko trećinu svih stradalih u nesrećama u Nišu, a to je povezano sa brzinama kojom se kreću vozila - navodi Stamatović.
Stamatović apeluje na sve učesnike u saobraćaju da budu pažljivi; foto: J. M.Uzrok svake treće nesreće u Srbiji koja za posledicu ima smrtni slučaj jeste nepoštovanje brzine kretanja vozila, dodaje on.
Jedna od najvećih predrasuda jeste da vozilo staje u mestu. Vozilo ne može da stane u mestu. Pre nego što ukoči prođe određeno vreme. Imamo vreme koje prođe u reakciji vozača, u reakciji samog vozila, kao i zaustavni put. Zaustavni put pri brzini od 50 kilometara na sat je negde oko 28 metara - pojašnjava v. d. direktora.
Prema njegovim rečima, ako vozilo koje se kreće brzinom od 60 kilometara na sat udari pešaka, pešak ima samo 40% mogućnosti da preživi, a ako ga udari brzinom od 30 kilometara na sat, šansa za preživljavanje je više od 90%.
Osim neprilagođene brzine, problem su i alkohol, psihoaktivne supstance i korišćenje mobilnih telefona tokom vožnje, navode iz Agencije.
Pod dejstvom alkohola procene rizika su znatno usporene. Problem je i upotreba mobilnog telefona. On je ometač i skreće pažnju sa volana. Skretanje pažnje i na sekundu pri brzini od 50 kilometara na sat znači da vozač nekih 13 metara nije upravljao tim vozilom. Tu može doći do tragičnih situacija - poručuje Stamatović.
Kaže da svest naročito treba podizati kod mladih jer je prošle godine u Srbiji u saobraćajnim nesrećama poginulo 127 mladih i da će Agencija zato održavati tribine sa studentskim parlamentima u Nišu. Poziva studente da budu promoteri bezbednog učestvovanja u saobraćaju i da kao vozači budu pažljivi.
Studentkinja Građevinsko-arhitektonskog fakulteta i sekretar Studentskog parlamenta Emilija Filić takođe smatra da treba raditi na tome da mladi “smanje ludost i dokazivanje u vožnji”. Smatra da u medijima o tome nema dovoljno sadržaja.
Stamatović: Izmene Zakona koje se tiču električnih trotineta u narednom periodu
Kampanja počela u Nišu; foto: J. M.Kao relativno nova pojava u saobraćaju, električni trotineti izazivaju žustre reakcije vozača, pešaka i svih građana. Njihovo kretanje zakonom još nije regulisano.
Gde, kako i kojom brzinom mogu da se kreću električni trotineti - moglo bi da bude definisano u narednom periodu, kaže Stamatović.
Kako navodi, izmene i dopune Zakona o bezbednosti saobraćaja su prošle javnu raspravu i one predviđaju definisanje načina kretanja lakih električnih vozila, kako su inače ti trotineti označeni.
Komentari
Poslednji komentari
Naissus
20:35 // 28. 3. 2023.
Ako policija nastavi da ne radi posao za koji je placamo, bice jos i gore. Oni apeluju umesto da rade ono za sta su placeni
iija
22:03 // 27. 3. 2023.
statistika?
DedaR
16:35 // 27. 3. 2023.
Dotični gospodin, izgleda, bavi se statistikom, a šta radi na samoj bezbednosti!? Evo na primer: kako je kružni tok kod ASa na Somborskom bul.urađen?
Pošalji komentar:
Vaš komentar će biti objavljen po odobrenju od strane administratora.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti ovde: admin {at} juznevesti {dot} com.