DW: Migranati kod Dimitrovgrada ilegalno proterani, Srbija im plaća odštetu

Sedamnaest migranata iz Avganistana koji su 3. februara 2017. godine uhvaćeni prilikom krijumčarenja ljudi kod Dimitrovgrada, prema presudi Ustavnog suda u koju je Dojče vele imao uvid, umesto da ih smeste u prihvatni centar, ilegalno su proterale srpske snage reda i ostavili na hladnoći kod bugarskog Graničnog prelaza Kalotina gde ih je promrzle pronašla bugarska policija. Prema presudi, Republika Srbija mora svakome od Avganistanaca da isplati po 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

Sve je počelo, piše Dojče vele kada je policija u dve zasede zaustavila dva automobila kod kafane Serdika i motela Hepi u Dimitrovgradu blizu granice sa Bugarskom - u "folksvagen pasatu" bila su šestorica muškaraca, četiri žene i sedmoro dece, svi iz Avganistana. U "seat toledu" zatečeno je još osmoro migranata.

Tom prilikom uhapšeni su vozači automobila N. M. i D. Đ, obojica srpski državljani i krijumčari ljudi.

Svi oni su mesecima na putu gde su se, kako će kasnije ispričati sudiji za prekršaje, od Kabula i Mazari Šarifa, pa preko Irana, Turske i Bugarske, često uz pomoć krijumčara, kretali sve do policijske zasede pred motelom kod Dimitrovgrada - piše Dojče vele.

Od 25 migranata, 17 Avganistanaca o kojima je reč i u čije ime je kasnije podneta ustavna žalba, oko dva ujutru su pričali sa prevodiocem kojeg je pozvala policija, ali advokata nisu imali. Skoro do zore je policija utvrđivala njihov identitet.

U malenoj stanici Granične policije Gradina zvanično nema ćelija za pritvorenike. Ali postoji memljivi podrum u kojem otpada malter. Nema tekuće vode, nema grejanja, nema nužnika. Policija je negirala da je tu ikada držala ljude, mada očito jeste. To beleži kancelarija Zaštitnika građana čiji su ljudi nenajavljeno par dana kasnije obišli te prostorije. Na podu su bila prljava ćebad, ostaci hrane, nešto novca u bugarskoj valuti - stoji u tekstu novinara Dojče velea.

Bez branioca su, piše ovaj medij, oko 14:30 izvedeni pred sudiju za prekršaje u Pirotu, uz policijske prijave zbog ilegalnog prelaska granice. U prijavama je uz imena, mahom pogrešno napisana, svima kao datum rođenja naveden prvi januar što je standardna praksa. Jer, kako kažu poznavaoci teme, migranti dolaze bez papira, a oni iz Avganistana često jedva znaju i godinu rođenja.

Tako će se, od službene beleške, preko prekršajnih prijava, odluke suda, dokumenata u vezi sa traženjem azila pa do ustavne žalbe stalno pomalo menjati i imena i godišta ljudi. Za dvojicu je nejasno jesu li u trenutku ulaska u Srbiju bili punoletni. Ali, neporecivo je da je u grupi bilo sedmoro male dece - stoji u tekstu.

Ostavljeni između dve zemlje

Sudija za prekršaje je istog dana, a saslušanja su trajala do deset uveče, odbacila prijave nakon što je od Avganistanaca čula slične priče - bili su u Bugarskoj, po nekoliko dana ili meseci, u kampovima ili privatnom smeštaju, a onda su ih krijumčari uputili u Srbiju.

U sudskim rešenjima piše da "postoji sumnja“ u trgovinu ljudima, da bi došljaci u Srbiji hteli da traže azil, da policija ima da ih smesti kako treba i o svemu obavesti Komesarijat za izbeglice. Ima svedoka da su policajci pred zgradom Suda u Pirotu ljudima podelili potvrde o izraženoj nameri da traže azil. Postoje i faksimili tih potvrda i na svima piše da je prihvatni centar u Krnjači kod Beograda prepun, pa zato moraju u centar Divljana kod Bele Palanke - piše Dojče vele.

Isti očevidac rekao je, piše dalje u tekstu, da su Avganistanci zatim stavljeni u policijsku maricu i odvezeni. Ali, kako sada proizilazi iz odluke Ustavnog suda, marica nije krenula ka Beloj Palanci, nego ka šumi na granici sa Bugarskom gde je najbliže naselje Kalotina.

Posle noći uz založenu vatru, ujutru će ih naći bugarski policajci. Kasnije će ispričati da su jedva umirili decu, da je jedna žena zbog promrzlina kasnije završila u bolnici. Prema belešci bugarske policije, grupu od 25 migranata su priveli u 8:25 ujutru.

"Nisu nas udarali, ali su nam na silu oduzeli papire za kamp“, napisao je u poruci na Viberu jedan od proteranih mladića dva dana kasnije. Tako su, preko prevodioca, komunicirali sa advokatom Kovačevićem kojem su u međuvremenu dali punomoćje. Porodica tog mladića je navodno nekoliko narednih dana provela u motelu. Novac za noćenje su im dali prijatelji i krijumčari. Ali ubrzo će ponovo preko zelene granice doći u Srbiju i ostati u kampu u Bosilegradu. "Majka mi je bolesna“, napisao je taj mladić. Druge porodice su bile još gore sreće. "Uzeli su telefon od mene, a N. su šutnuli, i jednog momka su šutnuli“, napisala je jedna žena preko Vibera o noći kad su ih srpske snage oterale u Bugarsku. Neki od Avganistanaca su potom vreme proveli u prihvatnom centru kod Sofije, u lošim uslovima, pre nego što su se opet dokopali Srbije - prenosi svedoćenja ovaj medij.

Prva takva presuda u Srbiji

Kako piše Dojče vele, ne zna se ko su bili policajci i, možda, vojnici koji su porodice sa malom decom po ledenom mraku oterali u Bugarsku, kršeći i srpske zakone i međunarodne konvencije.

Zvaničnici nikada nisu direktno priznali da se nešto tako dešava. Ne zna se da li je iko kažnjen.

Ključna je razlika između "sprečavanja prelaska“ granice kada vojska ili policija prisustvom odvrate migrante da uđu u zemlju - i kolektivnog proterivanja koje je dokazano u slučaju sedamnaestoro Avganistanaca. Jer, kada su ljudi već u Srbiji i hoće da traže azil, ne smeju se bez sudskih odluka istovariti u šumi - piše Dojće vele.

Ustavni sud je prvi put potvrdio da su srpski organi reda ilegalno proterivali migrante, porodice sa malom decom ostavljene su na mrazu, umesto da budu prebačene u prihvatni centar.

U čitavoj Evropi jedva da ima sudskih presuda slične težine - piše ovaj list.

Ne zna se ko je proterao ljude

Prema odgovorima policije na pitanja suda, ispada da su Avganistance do šume odvezli duhovi. Jer, piše Dojče vele, policija tvrdi da su im njihovi službenici samo podelili dokumenta pred sudom u Pirotu i otišli svojim putem.

Kako kaže advokat Nikola Kovačević koji je zastupao sedamnaestoro Avganistanaca, opšte je poznata stvar da se kolektivna proterivanja i dalje dešavaju na srpskoj granici sa Bugarskom i Severnom Makedonijom, kao i da za te nezakonite prakse do danas niko nije snosio odgovornost.

Zato ova odluka Ustavnog suda pruža tračak nade. Treba je smatrati opomenom za ministarstva policije i odbrane. Takođe, neophodno je da se bez odlaganja utvrdi identitet policajaca koji su te večeri ostavili izbeglice u šumi na minus dva stepena - kaže Kovačević.

Osim ilegalnog proterivanja, Ustavni sud je utvrdio da su ljudima prekršena prava jer nisu imali branioca.

Deo žalbe zbog držanja u nečovečnim uslovima odbačen je, iako sud smatra da podrum stanice u Gradini nije primeren, ali naglašava da su tamo migranti držani oko 12 sati i da se to može tolerisati s obzirom na veliki priliv ljudi tokom izbegličke krize.

Takođe, odbačen je deo žalbe u kojem se tvrdi da je proterivanje u Bugarsku dovelo ljude u posebnu opasnost jer im tamo preti nečovečan tretman.

Prema presudi, Republika Srbija mora svakome od Avganistanaca da isplati po hiljadu evra u dinarskoj protivvrednosti. Kovačević je u žalbi tražio da odšteta iznosi po 360.000 dinara.

Prema Kovačevićevim rečima, većina Avganistanaca koji su tada izbačeni na mraz odavno su u Nemačkoj.