Mile Ristić, inspektor za suzbijanje narkomanije

VRANJE - Prodaja heroina u Vranju sa 60 pala je na manje od 10 kilograma godišnje. Narkodilerima koji su hapšeni u poslednje tri godine izrečene su kazne u ukupnom trajanju od 210 godina. Krajem 2007. godine u Policijskoj upravi Vranje oformljena je grupa ljudi koji su bili zaduženi za suzbijanje narkomanije. Kriminalistički inspektor za su zbijanje krijumčarenja droge i narkomanije Mile Ristić je tada je tada počeo da se bavi ovom problematikom.

U periodu kada ste počeli da radite, u Vranju se činilo da se droga nalazi u slobodnoj prodaji. Dilera je bilo na svakom ćošku, a sada tvrdite da je ulična prodaja svedena na minimum?

Krajem dve 2007. godine se u okviru policijske uprave u Vranju formira tim koji je radio na suzbijanju narkomanije, ja sam tada bio deo tog tima. Kada smo krenuli da radimo, na ulici ste drogu mogli da kupite gde hoćete. Jedna prava zona sumraka, na ulici je bio neverovatan broj uličnih prodavaca. Te godine smo ulazili iz posla u posao. Dešavalo se da jedno lice privodimo i iz automobila vidimo preprodaju. Te godine nismo imali ni slobodan dan, ni radno vreme. Uz minimalno ljudstvo i malte ne nikakvih sredstava, uz čist entuzijazam uspeli smo da uličnu prodaju svedemo na minimum.

Koliko je ljudi uhapšeno u tom periodu?

Od 2008. do kraja ove godine privedena su i procesuirana 252 lica. Među ovim licima ima i dosta povratnika. Ova brojka se odnosi na teritoriju grada Vranja, međutim u našoj ingerenciji su i opštine Bujanovac, Preševo, Surdulica, Vladičin Han, Trgovište i Bosilegrad. Na teritoriji Bosilegrada i Trgovišta nije bilo hapšenja, dok je na teritoriji Bujanovca i Preševa bilo puno posla. Broj krvičnih dela iz oblasti narkomanije evidentno opada. U 2008. godini je po krivičnim prijavama procesuirano 138 lica, u 2009. godini 111, dok je u ovoj godini, procesuirano 68 lica.

Da li Trnovac i dalje važi za centar droge, gde policija nema pristupa?

Mi smo radili u Trnovcu, ulazili smo i noću i danju bez ikakvih problema. Šta više, po nekim našim saznanjima Preševo je jače što se tiče preprodaje droge.

Kakvog kvaliteta je heroin koji se može naći kod dilera u Pčinjskom okrugu?

Jako je lošeg kvaliteta. Analize pokazuju da se meša sa paracetamolom, kofeinom i dekstrozom. Ne verujem da ima više od 30 odsto baze heroina.

Iako Vam nije u opisu radnog mesta često delujete i prevetivno?

Naš posaoje represivnog karaktera, ali mi se trudimo da delujemo i preventivno. Učestvujemo na brojnim predavanjima u školama. Sarađujemo i sa zdravstvenim ustanovama, često smo i pedagozi i psiholozi.

Koji je to socijalni sloj ljudi, koji pribegava narkoticima?

Pa mi smo se susretali sa različitim slojevima. Dešava se da su to deca imućnijih ljudi sudija, lekara, profesora, ali nije pravilo. Moram da priznam da me retko šta može iznenaditi u ovom poslu i rekao bih da i nema nekih pravila.

Da li ste osim hapšenja “sitnih” dilera droge, hapsili i neke organizovane grupe?

Prvo ja tvrdim da ne postoji “sitan” diler. Ako je on u tom trenutku uhapšen sa nekom malom količinom heroina kod sebe, ne znači da je sitan. Oni se dovijaju na raznorane načine i retko kada kod sebe drže veću količinu droge. Njihova dovijanja su neverovatna , jedan od novijih metoda je “usta na usta”, naime dileri pakuju u kesice manje količine u obliku “suze”, koje drže u ustima i metodom usta na usta prenose drogu kupcima, a i ako naiđe policija oni to progutaju. Akcija o kojoj nismo govorili zbog interesa istrage desila se u avgustu kada smo u saradnji sa kolegama prekinuli jak švercerski kanal i kada je uhapšeno 14 lica sa područja Preševa, Vranja, Kruševca i Novog Sada. Istraga je pokazala da su se ta lica bavila krijumčarenjem narkotika širom Evrope.