Posle nedelju dana nema ni poternice, a ni troje programera koje traži Amerika - kako su nestali i dalje enigma

Troje programera od 11 koliko ih je hapšeno pre više od godinu dana zbog internet prevare vredne 70 miliona dolara, nestalo je početkom avgusta i još se ne zna gde su. Još veća je enigma kako su nestali dok su čekali odluku o izručenju i bili u obavezi da se javljaju policiji. Analitičari i nekadašnji inspektori kažu da se iz zemlje najčešće izlazi sa lažnim pasošima, ali sumnjaju i na pozadinu ovog slučaja.

Neki od onih koji su uspeli da misteriozno nestanu iz Niša, a deo su istrage koju je pokrenuo američki FBI, vode se kao glavni u grupi koja je nekoliko godina sa lažnih investicionih platformi za kriptovalute varala ljude i tako dolazila do novca.

Ipak, kako stoji u zvaničnoj dokumentaciji Višeg suda u Beogradu nije svima bio oduzet pasoš iako su pre obaveze javljanja bili u pritvorskoj jedinici i kućnom pritvoru.

Bračni par K. K. i K. F. A. K. imao je svoje putne isprave, dok je M. P. bio bez pasoša. Međutim, svo troje su nestali, a da li su i izašli iz Srbije, za sada nije poznato.

Viši sud za njima nije raspisao poternicu, a kako kažu nisu ni bili u obavezi jer su programeri u pritvoru proveli maksimalno zakonski propisano i dozvoljeno vreme.

S tim u vezi napominjemo da sud u ovoj fazi postupka pružanja međunarodne pravne pomoći nema zakonska ovlašćenja da prema ovim licima donese naredbu za izdavanje poternice, a sve imajući u vidu odredbe člana 598 ZKP, kojim je predviđeno da sud može narediti izdavanje poternice ukoliko postoji naredba za dovođenje lica ili rešenje o određivanju pritvora - stoji u odgovoru Višeg suda.

Dodaju i da je njihova ingerencija prestala pravosnažnom presudom Apelacionog suda 25. juna ove godine i kažu da je za izručenje lica dalje nadležan ministar pravde.

Bivši inspektor niške policije Nebojša Blagotić misli da ovaj slučaj ima neku pozadinu, jer kako kaže, da su njegove kolege ozbiljno radile svoj posao do ovoga ne bi došlo.

To je vrlo ozbiljan slučaj i mislim da postoji neka pozadina, jer da je to propust samo policijskih službenika koji su zaduženi za to oni bi već bili suočeni sa ozbiljnim posledicama. I to bi već bilo u javnosti - kaže Blagotić.

Pojašnjava i da je nemoguće da ljudi tek tako nestanu, posebno ako su bili “na merama”.

Dok smo svojevremeno radili slučaj “naftne mafije” ja sam svakog dana imao, kao na dlanu situaciju i gde se nalaze lica iz te kriminalne grupe. Imali smo jedno lice koje se nalazilo na jugu Srbije i ono se uputilo prema administrativnom prelazu sa KiM. Postojala je sumnja da hoće da pobegne, to je praćeno i bilo bi zaustavljeno tamo da je pokušalo da pređe. Jedno od lica je uhapšeno na prelazu Horgoš. Ako policija ozbiljno radi svoj posao to ne može da se desi - kaže Blagotić.

Iz Višeg suda podsećaju da su se programeri poslednji put policiji javili 27. jula, odnosno 5. avgusta i da se od tada ne zna gde su, a dodaju i da Sudu još nije dostavljena konačna odluka Evropskog suda u Strazburu. Evropskom sudu su pisali advokati uhapšenih sa brigom da će njima u Americi biti uskraćena prava.

Lažni pasoši najčešći izbor za izlazak iz zemlje

Doktorand na Fakultetu za bezbednosne studije u Sloveniji Saša Đorđević kaže da kriminalci i tažena lica sa poternice najčešće koriste lažne pasoše da pređu državnu granicu.

Zato i policija tokom hapšenja članova kriminalnih grupa pronađe više falsifikovanih pasoša. Ređe se odlučuju da direktno podmite graničnog policajca ili koriste usluge krijumčara - kaže Đorđević.

Pasoši se, pojašnjava, nabavljaju na crnom tržištu ili putem pomoći korumpiranih pojedinaca iz institucija, a nekad i pomoću pretnji.

Cena varira, od nekoliko stotina pa do preko 10.000 evra. Zavisi od kvaliteta dokumenta, angažmana policijskih službenika, kriminalne prošlosti osobe koja traži dokument, ali i važnosti pasoša, u smislu broja zemalja u koje je moguće ući bez mnogo kontrola - zaključuje Đorđević.

Prema zvaničnim indeksima Srbija ili srpski pasoš je na 38. mestu dok su ubedljivo prvi Japan i Singapur, a od evropskih zemalja Finska, Nemačka, Španija…

Podsetimo, grupa mladića i tada trudna K. F. A. K, svi sa prebivalištem u Nišu, uhapšeni su krajem jula prošle godine.

Njima se na teret stavlja krivično delo prevare kojom su, putem interneta, zaradili 70 miliona dolara. Među prevarenima je i jedan državljanin Teksasa, pa se u ceo slučaj umešalo i američko pravosuđe i FBI, koji je asistirao u akciji hapšenja.

Za uhapšene se od početka tražilo izručenje u SAD, gde bi se vodio čitav proces, a prema mišljenju advokata njima bi u Americi bila ugrožena ljudska prava i zato je usledio zahtev da im se sudi u Srbiji.